Демонстранти на Цетињу нису само протестовали против вјерског обреда устоличења митрополита, што би било потпуно легитимно, већ су отишли и корак даље, у забрањеном правцу, па су барикадама на прилазима Цетињу онемогућавали да се тај обред уопште спроведе. Неки од њих су и нападали полицију. На тај начин је мирно окупљање прерасло у спрјечавање права на слободу вјероисповести и држава је морала да се умијеша, каже за Данас Теа Горјанц Прелевић, извршна директорка невладине организације Акција за људска права из Подгорице.
Коментаришући сукобе који су избили, поводом устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија, саговорница Данаса напомиње да је ометање вјерског обреда кривично дјело у Црној Гори, као и у Србији, без обзира на то о којој се вјерској заједници ради и колико има вјерника. Исто би било, додаје она, и у обрнутом случају, да неко, на примјер, покуша да спријечи Црногорску православну цркву да устоличи њеног митрополита.
Европски суд за људска права је успоставио стандард, каже Теа Горјанц Прелевић, да право на протест против вјерске заједнице не значи и право на ометање вјерског обреда.
Према њеном мишљењу, полиција је била толерантна према демонстрантима утолико што није уклонила њихове барикаде на улазу у Цетиње, иако је то онемогућило знатан број свештеника да присуствује устоличењу.
– С друге стране, има притужби да је полиција против демонстраната неоправдано и претерано употребљавала сузавац, шок бомбе и гумене метке, и то у сваком случају мора да буде истражено. Објављени су и снимци демонстраната како нападају полицију камењем, експлозивним направама и пробијају полицијски кордон, што су све незаконита понашања, на која полиција има право да реагује. Све то тек треба испитати у одговарајућим поступцима – истиче саговорница Данаса.
У односу на разлоге протеста на Цетињу, не подржава било какво ниподаштавање државности Црне Горе и црногорског националног идентитета, за шта, напомиње Теа Горјанц Прелевић, “неки представници и Српске православне цркве и српских власти могу да се оптуже”.
– Међутим, политички ултиматум да вјерска заједница одступи од вјерског обреда у мјесту њеног сједишта је екстреман захтјев који није законит и не поштује слободу вјероисповести. Неформални организатори протеста, међу којима је опозициони ДПС и његов предсједник Мило Ђукановић, који је и предсједник државе, сигурно знају да овакав захтјев није у складу с Уставом, али је очигледно политичка потреба за радикализацијом националних и вјерских подјела превагнула. Имовинско-правна питања власништва и права коришћења манастира на Цетињу и других цркава треба рјешавати у оквирима закона, без угрожавања људских права, ако се стварно жели владавина права. У циљу рјешавања тих питања, потребно је и да власт у Црној Гори што прије покрене дијалог – каже наша саговорница.
Заједничко свим скуповима у вези устоличења, каже извршна директорка невладине организације Акција за људска права, било је то да су на свима кршене здравствене мере и да је то власт толерисала.
– То је застрашујуће, посебно јер је Црна Гора у светском врху по броју заражених и умрлих од короне. Такав приступ релативизује права на здравље и живот и свеукупно владавину права. Такође, поново је било ометања новинара приликом извјештавања, зато што се такви случајеви у континуитету не кажњавају адекватно – наглашава Теа Горјанц Прелевић.
Упитана у вези с изјавом патријарха Српске православне цркве, Порфирија, да су у дану устоличења Јоаникија „у видокругу били неки људи“ који су устоличење митрополита црногорско-приморског „намјеравали да спријече снајперском пушком“, саговорница Данаса напомиње да је то информација коју је за сада саопштио само патријарх Порфирије.
