Извршна директорка Акције за људска права (ХРА) Теа Горјанц Прелевић сматра да је Врховни суд Црне Горе компромитован јер је беспоговорно стајао иза сваке одлуке Весне Меденице, иза њених предлога начелних ставова и њене намјере да добије неуставни трећи мандат и проведе преко 15 година на челу тог суда.
– Сад изгледа да је могуће да је корупција мотивисала такву лојалност судија тог суда, а не само идеолошка оданост извршној власти која је Меденици држала леђа – рекла је Горјанц Прелевић за "Дан" и нагласила да не мисли да су све судије компромитоване.
Одговарајући на питање како повратити повјерење у правосудни систем након хапшења бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице и актуелног предсједника Привредног суда Блажа Јованића због сумње да су умијешани у организовани криминал и корупцију и да су утицали на пресуде других судија, Горјанц Прелевић је казала да реизбор судија не долази у обзир, јер би захтијевао промјену не само Устава, него и уставног принципа сталности судијске функције, и не вјерује да би Европска унија тако нешто прихватила.
– Провјера свих судија, у смислу њихове имовине и безбједносне процјене могућих веза са криминалним структурама, каква се већ годинама одвија у Албанији у сарадњи са Европском унијом (тзв. ветинг), нешто је што би релативно брзо могло да се спроведе у Црној Гори, имајући у виду овдашњи много мањи број судија – сматра наша саговорница.
Како је додала, у том процесу у Албанији много судија и само се повукло, и то и прије него што се приступило њиховој провјери, па је Окружни суд у Тирани спао са 50 на 30 судија послије процеса провјере.
– Албанији је то било неопходно јер не само да је у јавности постојала изразито висока перцепција корупције у правосуђу, већ је и већина судија сматрала да она постоји. То је нешто што треба размотрити и у црногорском контексту и Акција за људска права ће настојати да та искуства сакупи и представи – најавила је Горјанц Прелевић.
Објашњавајући шта треба урадити да се могуће неправде почињене креираним пресудама црногорских судова исправе, она је подсјетила да Законик о кривичном поступку предвиђа понављање кривичног поступка ако је до пресуде дошло усљед кривичног дјела судије или тужиоца.
– Да би се поступак поновио, потребно је да се прво правоснажно утврди постојање кривичног дјела, тј. одговорност судије или тужиоца. То је засад још на дугом штапу, јер још нема ни оптужнице против Меденице и Јованића, или судија на које су они наводно остваривали незаконит утицај или с којима су вршили друга коруптивна кривична дјела – рекла је директорка ХРА.
Oна је указала да се правосуђе развијало у контексту вишедеценијског газдовања државом од стране једне исте елите - прво комунистичке партије, а онда њене преименоване верзије у виду ДПС-а.
– Преко 40 година судије и тужиоци су тренирани да знају где је центар моћи и кога је боље да не угрожавају на било који начин. Сада су, изненада, околности другачије – рекла је Горјанц Прелевић.
Подсјетила је да избор и судија и тужилаца никад није постао сасвим транспарентан и без утицаја политике.
– У тужилаштву су сви исти кадрови реизабрани послије уставне реформе, а Судски савјет на челу с Меденицом и правницима повезаним са политичким партијама не само да никад није постао стварно независно тијело, него није могао да се уздржи од више скандала произвољне примјене закона да би се удовољавало личним интересима – додала је Горјанц Прелевић, уз напомену да то и даље не значи да су сви који су изабрани компромитовани, али указује на потребу да се изврше додатне провјере.
Сматра је да је у таквој ситуацији, у малој држави, у којој се малтене сви познају, најбоље тражити сву могућу подршку из иностранства да би поступак провјере био вјеродостојнији.
– Поступак провјере у Албанији и Молдавији, на примјер, ради се у сарадњи са стручњацима из Европске уније. Што се тиче конкретних кривичних истрага, ако предмети имају прекограничну димензију, такве истраге могу да се раде у заједничким истражним тимовима са колегама из других држава, а и полиције могу да праве заједничке тимове и да добију експертску подршку Еуропола – указала је наша саговорница.
Она је истакла да је лустрација један од начина да Црна Гора може да казни све оне који су пореметили моралне принципе, који су довели до тога да се у јавности корупција перципира као нормална ствар и који су изазвали неповјерење грађана и наших иностраних партнера у правосудни систем и компромитовали читаво друштво.
– Лустрација је један од начина за тако нешто. То је поступак који није спровођен без мана, тамо где је уопште спроведен. Србија је, на примјер, донијела закон о лустрацији који никада није спровела. У Црној Гори предлог закона о лустрацији поднијела је, колико се сјећам, Либерална партија, али Ранко Кривокапић, тадашњи предсједник Скупштине, није хтио да га стави на дневни ред – казала је Горјанц Прелевић.
