Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ) објавила је документ под називом "Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Еуропску унију" у којем се предлаже да Хрватска тражи ратну одштету од Црне Горе, да Бокељска морнарица буде заједничко добро, а острво Мамула да више не буде у Црној Гори.
Хрватски академици сматрају да је неопходно тражити загарантоване мандате Хрватима у Скупштини Црне Горе;, подржати предлог заједничке номинације Бокељске морнарице као нематеријалног културног добра Црне Горе и хрватскога народа упућеном УНЕСКО-у и подржати Закључке са научног скупа Идентитет Хрвата Боке которске који је у januaru 2021. одржан у Загребу.
- Коначно одредити копнену границу (острвце Ластавица с тврђавом Мамула, а посебно разграничења на мору према Конвенцији Уједињених нација о праву мора и након проглашења искључивога привредног појаса Републике Хрватске. Црна Гора мора потпуно и одговорно управљати пластиком и другим отпадом како би се знатно смањила количина тог отпада који доплута до јужних хрватских о стрва - каже се у документу уз очекивање да се Црна Гора мора суздржавати у истраживању и евентуалној експлоатацији угљиководоника у дубљем дијелу Јужнојадранске котлине.
ХАЗУ сматра да треба актуелизовати потребу поштовања преузетих обавеза из потписаних споразума и договора – заштита права хрватске мањине и стварно, а не само декларативно право на неометан повратак и слободно располагање својом имовином свих који су за рата на подручју бивше Југославије морали напустити своје домове; питање граница – разлика између декларативнога и стварнога испуњавања обвеза.
- Платити штету почињену у агресији на Хрватску, посебно на културној баштини, и вратити однесено културно благо, затражити опрост од Хрватске за почињена зла, престати с присвајањем хрватске културне баштине, посебно књижевне; осигурати реципроцитет Хрватима, тј. слободно политичко и културно организовање и дјеловање на нивоу истовриједној оној коју Република Хрватска осигурава својим мањинама - истичу у ХАЗУ.
Хрватска академија знаности и умјетности сматра да би у Јадранском мору требало наћи заједнички обострано прихватљив модел еколошког истраживања подморја у сагласности са ставовима из Гласгоња.
- Ппотребан је обострано прихватљив наставак евентуалне сигурне производње – одређена искуства у сарадњи у прошлости те утицај Републике Хрватске могу бити од великог значаја. Обратити пажњу на загађење Јадранског мора разним отпадом, пластиком, отвореном канализацијом и д. С обзиром на то да се све те нечистоће морским струјама шире од југа према сјеверу и долазе у наш дио Јадрана; смањити негативан утицај на околину ТЕ Пљевља снаге 210 МЊ.
