Алекса Бечић / IVAN PETROVIC IPE

Из кабинета Алексе Бечића саопштили: Није било воље да се спријече тензије због учесталих изборних процеса

Укупна политичка ситуациjа давно се већ могла риjешити да jе било воље код оних коjи мисле да измишљањем и креирањем процеса непознатих и у политичкоj теориjи и у пракси државно-политичких система могу наставити да се играjу са jасно израженом вољом грађана, саопштили су из Бечићевог кабинета за "Дан"

Са међународних адреса већ годинама стиже препорука да се измијени законодавни оквир у Црној Гори у смислу да се сви локални избори организују у истом дану, а све како би се смањиле константне тензије међу грађанима због пречестих изборних процеса, што је за добар дио како власти тако и опозиције било прихватљиво, али очигледно само на ријечима. Што се показало и почетком јуна, када је предсjедник црногорског парламента Алекса Бечић у скупштинску процедуру предао Закон о допуни Закона о локалноj самоуправи, чиjим су усваjањем требале да се створе нормативне претпоставке да се истог дана у 2022. години одрже локални избори за одборнике у скупштинама 17 jединица локалне самоуправе, али се он још увијек није нашао пред посланицима.

Из кабинета предсједника Скупштине за "Дан" су саопштили да за то очигледно није било воље, али да још увијек постоји могућност да се тај законски акт усвоји.

– Подношењем наведеног акта у скупштинску процедуру, предсjедник Бечић jе конкретизовао своjе залагање да се сви локални избори одрже у истом дану, односно, у овом случаjу, што jе више њих у датом тренутку могуће. Међутим, то што до овог момента ово рjешење ниjе усвоjено ниjе и никако не може бити кривица предсjедника Скупштине. Jедноставно, у овом тренутку, и већ неколико мjесеци, не постоjе ни елементарне политичке претпоставке да парламентарна већина доноси такве одлуке у црногорском парламенту. Опет, не кривицом предсjедника Скупштине – казао је Вук Јанковић, савјетник предсједника црногорског парламента.

ЕК: Стална предизборна кампања на националном и локалном нивоу

И у овогодишњем извјештају Европске комисије за Црну констатовано је да је недостатак конструктивног ангажовања свих парламентарних актера спријечио смислен политички дијалог, додатно поларизујући политички пејзаж.

– Бојкот пленарних сједница од стране већине посланика, опозиције и владајуће већине, изазвао је обуставу одлучивања у парламенту 2021. Парламент је побољшао транспарентност свог рада, комуницирајући са јавношћу, и појачао своју законодавну и надзорну улогу у цјелини. Године 2021. одржани су локални избори у двије општине. Упркос међустраначком договору да се сви локални избори одрже истог дана, правни оквир и даље предвиђа њихово поступно спровођење, што доводи до скоро сталне предизборне кампање на националном и локалном нивоу – пише у овогодишњем извјештају ЕК.

Како је истакао, наjтачниjе би било рећи да ће допуна закона бити усвоjена оног момента када се ти предуслови испуне.

– Наравно да jе сваки предлог закона и другог акта, па тако и оваj, подложан евентуалним измjенама и допунама кроз амандманско дjеловање или самог његовог подносиоца или других учесника у законодавном процесу. Нажалост, оно што jе укупна ситуациjа са овим у вези показала jесте да jе одустаjање од одржавања честих избора и на таj начин спречавање даљег држања црногорског друштва у перманентном своjеврсном ванредном стању и, самим тим, испуњавање задатака са наше европске агенде, некоме у врху приоритета, као што jе то случаj са предсjедником парламента, а некоме препоруке из докумената ЕУ ниjесу уопште ни на агенди – оцијенио је Јанковић.

Како је закључио, укупна политичка ситуациjа, са нарочитим акцентом на кризу извршне власти, давно се већ могла риjешити да jе било воље код оних коjи мисле да измишљањем и креирањем процеса непознатих ни у политичкоj теориjи ни у пракси државно-политичких система могу наставити да се играjу са jасно израженом вољом грађана.

Након што је предсједник Скупштине Алекса Бечић предао овај закон у скупштинску процедуру, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је заказао изборе у три општине за 5. децембар, и то у Петњици, Мојковцу и Цетињу.