Што се тиче предсједника државе Мила Ђукановића, његово најављено повлачење је требало да се догоди – јуче. Сасвим је очекивано и природно да се Ђукановић повуче, не због година или времена проведеног у политици, не због спољне политике, већ управо због онога што је његов режим пропустио да уради на унутрашњем плану. Да је било другачије, Црна Гора након промјене власти на изборима не би доживљавала оваква друштвена посрнућа и подијељеност, казала је у интервјуу за "Дан" Божена Јелушић, посланик ГП УРА.
Како истиче, чињеница је да постојеће стање захтијева што хитнији расплет и фокусирање на кључне интересе државе и грађана. Наводи и да је гласање са ДПС-ом постало неопростиви гријех, иако га мирне душе чине и они који се заричу да то никада неће учинити.
•Да ли је према вашем мишљењу Црна Гора ближа новој влади, останку актуелне, или пријевременим изборима?
У постојећим околностима је скоро немогуће предвидјети развој догађаја. Сва три рјешења су већ мјесецима „на столу“, али потенцијални исходи очито не задовољавају већину политичких субјеката. У међувремену расту тензије и неповјерење, што се дугорочно може одразити на укупне друштвене и економске прилике у земљи, али и на процес ЕУ интеграције.
•Опозиција је најавила да ће опет предати иницијативу за неповјерење влади. Мислите ли да ће овог пута успјети у томе? Наводили су и да су неке партије биле спремне да гласају заједно са њима, а премијер Здравко Kривокапић да је спремана политичка корупција. На основу чега су, према вашем мишљењу, били убијеђени у ово?
Првенствени разлог оваквих убјеђења, на обије стране је чињеница да је ова Влада констутуисана тијесном већном од 41 посланика, и то од стране коалиција које су изразити идеолошки неистомишљеници. Вјероватно и због тога Влада није имала нити сат мира након изгласавања, већ се смјеста најавило њено рушење. Непрекидна сумња и неповјерење, поједини не увијек квалитетни исходи рада Владе, али и врло често немериторно запосиједање позиција „по дубини“, створили су по власт нездраву атмосферу. Она погодује оваквим недовољно утемељеним најавама, како опозиције тако и самог Премијера. Чињеница је да постојеће стање захтијева што хитнији расплет и фокусирање на кључне интересе државе и грађана.
Да бисмо свему дали макар минимални контекст, треба подсјетити да је на изборима 2012. објективно постојала могућност да Црна Гора мирном еволуцијом и снажењем грађанских снага израсте у кредибилну државну заједницу. Шест година након Референдума о обнови независности и чувене „златне кише“ инвестиција (коју су махом захватили „буразери“ и тајкуни), требало је да режим одустане од даљег преузимања свих ресурса и окрене се изградњи институција. Да Позитивна Црна Гора није већински издала своје гласаче, данас бисмо вјероватно били у ЕУ (не кажем да би то била ултимативна срећа за нашу заједницу, али је много горе то што је наша Држава задржала деценијама окамењену власт, која ју је скоро самљела). Та политичка корупција је на дуги рок контаминирала укупан политички амбијент, а избори 2016. су показали коликим је уступцима ДПС морао да „плаћа“ очување власти. Након избора 2020. Црна Гора још увијек нема неопходни ниво политичке одговорности и повјерења, већ више важи правило да је „партија партији вук“, а цијени се искључиво гласачка хомогенизација, чак и ако је на штету заједничког интереса. УРА гледа напријед и нема намјеру да због досадашњих примјера политичке корупције и неутемељених оптужби уђе у политичку параноју која блокира доношење правовремених и важних одлука за Црну Гору и њене грађане.
•Више пута је из ГП УРА истицано да “са оваквим ДПС-ом нема сарадње". Са каквим ДПС-ом бисте евентуално сарађивали, је ли предуслов да Мило Ђукановић оде са чела странке?
Већ сам поменула да је политички остракизам који се често демонстрира у парламенту дугорочно опасан и неодржив за заједницу попут Црне Горе, са тек нешто више од шесто хиљада становника. Тако је „гласање са ДПС-ом“ постало неопростиви гријех, иако га мирне душе чине и они који се заричу да то никада неће учинити. Уосталом, довољно је подсјетити на посљедње засиједање Парламента. У УРА-и смо то виђели као својеврсно признање да смо у праву када инсистирамо на томе да је важно за шта, а не са ким се гласа.
ДПС још увијек пролази кроз фазу озбиљног друштвеног одбацивања, прије свега захваљујући грешкама бившег режима на плану унутрашње политке. (То се не би могло рећи за спољну политику, особито у турбулентним временима глобалних промјена и криза.) Заиста је било крајње неодговорно и дугорочно штетно да у једном тренутку Црна Гора има толико међународне подршке и инвестиција (у годинама након референдума), а да се о то окористи тек незнатан број повлашћених појединаца. Зато данас имамо растућу неједнакост и све већи број сиромашних и ђеце у ризику од глади, иако је Црна Гора имала довољно ресурса за достојанствен живот свих својих грађана. Бивши режим је налазио згодне начине да „купи“ државу системом послова у јавном сектору, позицијама „по дубинама“ и разним привилегијама у оквиру све три гране власти. Kао неко ко је први пут у парламенту, рекла бих да су ту „у слози живјели“ и позиција и опозиција, а сада неки очито сматрају да само треба замијенити улоге. Зато кад УРА каже да неће са „оваквим ДПС-ом“, то истовремено значи да неће ни са онима који личе „на овакав ДПС“.
Што се тиче предсједника Ђукановића, његово најављено повлачење је требало да се догоди – јуче. Сасвим је очекивано и природно да се Ђукановић повуче, не због година или времена проведеног у политици, не због спољне политике, већ управо због онога што је његов режим пропустио да уради на унутрашњем плану. Да је било другачије, Црна Гора након промјене власти на изборима не би доживљавала оваква друштвена посрнућа и подијељеност. Рекла бих такође да на оба политичка пола постоје субјекти који би требало да растерете заједницу својих насљеђа и допусте јој какву-такву катарзу.
