Посланица Божена Јелушић, предсједница Одбора за родну равноправност која се придружила кампањи, саопштила је да сви државни органи, сви доносиоци политика на законодавном плану и сви извршиоци политика на извршном плану, треба да знају да су жене у малом и средњем бизнису рањива категорија.

- Не само због (не)могућности уласка на тај терен, већ због читавог система мјера које им не иду у прилог. Жене најчешће обављају и неплаћени рад и брину о породици, о дјеци, старима и немоћнима којима је потребна помоћ. Зато ће се многа од тих предузећа сусрести са додатним потешкоћама па је важно да, почев и од ове акције, сви заједно кренемо ка изградњи једног родно инклузивнијег и праведнијег друштва на корист жена и мушкараца“- саопштила је Јелушић.

Она је казала да је иницијатива ИРФ-а - усмјерена ка оснаживању жена које су већ прошле кроз оснивање и развијање сопственог бизниса и кроз пројекте оснаживања жена које тек желе да се упусте у ову врсту авантуре - нешто што је Црној Гори неопходно.

Јелушић је саопштила да су, Према индексу родне равноправности, жене у Црној Гори најмање једнаке у домену моћи и новца.

- И управо та два чиниоца откривају колико су жене онај дио популације који заостаје, што посљедично највише кошта саму Црну Гору као заједницу. Такође, према Индексу родне равноправности, у Црној Гори је веома мало некретнина књижено на жене. Тамо стоји да је то свега 4% укупних некретнина. Уколико је тако, онда је јасно са колико проблема се жене Црне Горе сусрећу када желе да саме покрену свој бизнис и када пожеле да имају једнак приступ могућностима“– казала је посланица Јелушић. 

Она је оцијенила да су додатне мјере неопходне и због тога што је код нас један од највећих проблема системска неправда партијархарта, која се спроводи без жеље мушкараца да је свјесно чине, али са врло јасним посљедицама. Нјих је лако видјети и на њих треба одговорити адекватним друштвеним, економским и политичким мјерама.

- Прије свега, ријеч је о томе да постоји једна увријежена и окамењена расподјела родних улога из којих је женама врло тешко да искораче. То значи да је за жене „резервисан“ прије свега приватни, а не јавни простор. То значи да је њима намијењен и неплаћени рад, да им је намијењено да њихова прва и искључива обавеза буде брига о породици, а не предузимљивост у бизнису“ – казала је Јелушић, поред осталог.

Она је испричала лично искуство, када је након смрти супруга преузела вођење малог предузећа.