Послиjе неоправданог одсуства из jавности и етничке чистке коjу jе спровела у црногорском просвjетном ресору, у великом стилу мале проjектанткиње “српског света”, вратила се министарка Весна Братић да неваспитано рашчисти и сектор културе, саопштено је из Комисиjе за просвjету, културу и медиjе Главног одбора ДПС-а.
У савезништву са ректорем Универзитета Црне Горе, коjи суптилно спроводи политику руске меке моћи у високом образовању каналима СПЦ, задаjе гђа Братић ниске ударце грађанскоj Црноj Гори. Руга jоj се у лице. Незаконито jе смиjенила директорку Народнога музеjа. Замиjенила jу jе кадром коjи се прославио конзерваторским радовима у храмовима Црне Горе и не би у томе ништа било спорно, да ова Влада ниjе скрпљена у манастиру и да ниjе клерикализовала црногорско друштво до мjере да jе доведено на ивицу грађанских сукоба. Намjерава да испуни завjет цркве Србиjе и измjести икону “Филермоса” оданде ђе jоj jе jедино умjесно мjесто, у Народном музеjу Црне Горе. Завjетница се преварила, jер ми, заиста, бранимо светиње. Не дамо их слугама “српског света”, додају у саопштењу.
Како наводе, упркос саопштењу Удружења филмских продуцената и редитеља Црне Горе, Братићева jе разриjешила директора Филмског центра. Именом и презименом се не уклапа у њен “српски свет”. Научила jе Весна Братић да су то “лажни људи са лажном вjером”, алал jоj вjера на науци. Њена вjера jе проневjера хришћанства и православља у чиjем jе духу “љуби ближњег свог као себе сама”. Нашла jе непожељноме у “српском свету” пристоjну замjену.
Право са листе ултра-националистичке странке Двери Бошка Обрадовића, слећела jе у Црну Гору, нова директорка, Александра Божовић. Скромних квалификациjа и референци, новоименована директорка Филмског центра, претходно jе била преплаћена савjетница директора Културног центра Новога Сада Андреjа Фаjгеља, познатог по профашистичким ставовима. Оправдано вjеруjемо, да jе министарку Братић, приjе свега фасцинирала политичка, а не стручна биографиjа Александре Божовић. Двери, чиjа кандидаткиња за посланицу jе била новоименована директорка Филмског центра Црне Горе, тврде да jе Бока Которска дио Србиjе, а припадници ове ултра-националистичке српске партиjе упадали су на jавне трибине, физички се обрачунаваjући са учесницима и неистомишљеницима.
Сигурни смо да ће ова, Весни Братић, како кажу, подобна посленица, умjешно иницирати прављење филмова са темом доприноса Димитриjа Љотића антифашистичкоj традициjи. Jасно нам jе, министарка Братић, за коjу су Црногорци производ етничког инжењеринга, на високе двjери уводи у културу наjниже идеологиjе, љотићевштину, на примjер, коjе се, да бизарност буде већа, грози чак и jедан Воjислав Шешељ.
Да се послужимо филмским jезиком, ово “бештиjање” министарке Братић можда дjелуjе као “чудо невиђено”, али би ваљало да зна да “нема малих богова”, да ћемо њено (не)дjело проучавати као “окупациjу у 26 слика” и да ћемо ускоро “живети као сав нормалан свет”.
– Ако пристанемо на ово, пристали смо на понижење. Уколико допустимо да нам државу претворе у двjери кроз коjа ће неконтролисано улазити клеронационализам и фашистички однос Бошка Обрадовића према црногорскоj нациjи, таман исти какав jе министаркин, бићемо актери продаjе државе, циjену ћемо плаћати вjековима. Ако прихватимо ово, одбацили смо Црну Гору, грађанску, европску – наводе из Комисије.
Културна сцена Црне Горе ниjе приватни посjед Весне Братић, стога тражимо од Владе Црне Горе и њеног предсjедника, да под хитно разриjеши jуче именовану директорку Филмског центра, jер су се сад преиграли у надметању ко ће више унизити црногорски идентитет, културу и умjетност, закључено је у соапштењу.