Увођење нерадне недјеље крајем 2019. године и овогодишње повећање минималних зарада у Црној Гори представљају двије најзначајније одлуке за наше раднике у посљедњих 30 година, поручио је Милан Ковачевић из Праве Црне Горе.
Он додаје да је током дугогодишње владавине ДПС-а црногорска производна привреда је разорена, а економија сведена на трговину и угоститељство. Положај радника у сектору трговине је на најнижем могућем нивоу - без синдиката, без представника у релевантним институцијама и без икакве могућности организованог дјеловања, које би довело до побољшања њиховог статуса у друштву.
- Ако узмемо у обзир да огромну већину запослених у трговини чине жене јасно је да је укидање нерадне недјеље директни удар на наше породице. Нашу трговину на нивоу малопродаје практично чине хиљаде наших мајки, сестара и ћерки. И умјесто да их заштитимо и учинимо све да њихов положај у друштву буде такав да могу да буду запослене, а да притом буду и стубови наших породица, ових дана имамо иницијативу о укидању нерадне недјеље - истиче Ковачевић.
Како је казао, посљедње двије и по године "имали смо прилику да се увјеримо колики је значај тог једног нерадног фиксног дана. Не било којег дана, већ искључиво нерадне недјеље. У многим домовима се вратио обичај заједничког ручка, одласка на дневне излете, породична окупљања, дружења са пријатељима... Многи родитељи нису у довољној и жељеној мјери могли да се посвете дјеци, помагању у учењу и другим активностима, нарочито ако током седмице раде у супротним смјенама у односу на школе".
- Имамо прилику да од стране заговорника укидања нерадне недјеље чујемо како ће радници током седмице имати тај слободан дан према закону. Затим, да имају право на годишње одморе и многа друга права. Слажемо се, закон о раду је у теорији врло добар. Штавише, велики број закона у Црној Гори је у основи добар. Али ти закони се не поштују. Свједоци смо управо ових дана да су носиоци највиших судских функција годинама свјесно и организовано кршили црногорске законе. У овом тренутку не постоје механизми да се радник у Црној Гори заштити, стога се никако не смије дозволити укидање нерадне недјеље. Јавна је тајна да се законски дозвољен број од 40 радних сати током седмице не поштује. Наше мајке, сестре и ћерке раде сваког дана по минимум осам, десет, а каткада и 12 сати током смјене. Јавна је тајна да се прије увођења нерадне недјеље на приморју током љетње сезоне од радника често тражило добровољно одрицање од законског слободног дана. Држава није била у стању то да спријечи. Нажалост, и даље је таква ситуација, а уз то су главни заговорници укидања нерадне недјеље послодавци који су или чланови новоформиране владе или послодавци у веома блиском односу са истом. Не смијемо да заборавимо да ће руку за укидање нерадне недјеље дићи они који имају загарантован нерадни викенд и чији је највећи проблем немогућност куповине недјељом - закључио је Ковачевић.
