Мањинска влада, која само у одређеним медијима дјелује озбиљно, у суштини је веома неозбиљан и ризичан експеримент. Дакле, не знамо ни ко ће партиципирати у таквој влади, нити имамо дефинисану агенду за унутрашњу и спољну политику. Такође, ако буде зависила од подршке ДПС-а, таква влада ће бити на контролном даљинском управљачу те партије, што значи да и сам рок њеног трајања зависи искључиво од воље тог субјекта, који је изгубио последње парламентарне изборе, рекао је у разговору за „Дан“ премијер Здравко Кривокапић. Он је казао да није разговарао са Дританом Абазовићем.
– Иако Влада редовно одржава сједнице, сходно Уставу, актуелни потпредсједник се већ дуже вријеме не појављује на њима иако се доносе веома важне одлуке, које утичу на свакодневицу грађана Црне Горе. Са друге стране, не желим да са одговорним министрима допринесем било каквом застоју, како на унутрашњем, тако ни на спољнополитичком плану – истакао је предсједник Владе.
Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић и министар економског развоја Јаков Милатовић оснивају покрет. Планирате ли да будете у њему, то јесте у тој партији?
Подржаћу онај политички покрет који у приоритету дјеловања има за циљ унапређење квалитета живота, афирмацију правне државе и јасну одлучност да се бори против свих видова корупције. Министри Милојко Спајић и Јаков Милатовић, који су дали драгоцјен допринос да се након тридесет година осјети економски напредак код великог броја грађана Црне Горе, заслужују ту подршку, поштовање и свијетлу политичку будућност.
Јесте ли након смјењивања, то јесте пада Владе разговарали са још увијек актуелним потпредсједником Владе Дританом Абазовићем?
Нисам разговарао са господином Абазовићем. Иако Влада одржава редовно сједнице, сходно Уставу, актуелни потпредсједник се већ дуже вријеме не појављује на сједницама Владе, на којима се доносе веома важне одлуке, које утичу на свакодневницу грађана Црне Горе. Са друге стране, не желим да са одговорним министрима допринесем било каквом застоју, како на унутрашњем, тако и на спољнополитичком плану. Напокон је дошло вријеме да континуитет и компетенције буду изнад политичких превирања. Очигледно да господин Абазовић, са министрима унутрашњих и вањских послова, има другачији однос и другачије приоритете.
Како коментаришете чињеницу да ова влада није била подржана ни од стране опозиције, што је потпуно логично, ни од стране парламентарне већине?
У политичкој пракси је очекивано да Влада нема подршку од стране опозиције. Постоје моменти, када представници опозиције и власти траже заједничка рјешења да би се деблокирале одређене институције или изгласали закони који захтијевају квалификовану већину. Међутим, ово је једна од ријетких влада коју су од конституисања опструирали и одређени субјекти у оквиру парламентарне већине, иако су сви гласали за њено формирање 4. децембра 2020. године. Свакако су поремећени односи између законодавне и извршне власти утицали на динамику развоја. Тражили смо разне моделе да се тај проблем ријеши. Најближи смо били реконструкцији Владе, што је подржало 38 посланика легитимне изборне већине. Међутим, када су крајем децембра прошле године изгласани бројни закони, буџет и Тужилачки савјет, чиме су постављени темељи за бољи стандард свих грађана и праведније друштво, већ почетком године стигла је, у први мах, изненађујућа иницијатива УРА за изгласавање неповјерења Влади. Након изјаве предсједника ДПС-а да ће у договору са политичким партнерима опет актуелизовати иницијативу за изгласавање неповјерења Влади у јануару, која је била повучена у децембру, постало је јасније коме није био циљ да се унаприједе односи са парламентарном већином, нити да Влада опстане.
Како коментаришете одлагање сједнице Скупштине на којој би требало да се бирају нова влада и нови предсједник Скупштине?
Демократски фронт тражи договор већине... Подсјетићу вас да је прошле године прва сједница прољећног редовног засједања заказана тек за 25. март, на којој је био премијерски сат. Ако се строго држимо Устава, онда је, сходно члану 103, предсједник државе био дужан да након изгласавања неповјерења Влади распише ванредне изборе. Међутим, имамо позивање неких актера на политичку праксу која буквално узима примат у односу на уставне прописе. Међутим, када постоји политичка пракса у случају Скупштине и могућности предсједавајућег да сходно пословнику одређује дневни ред и динамику рада, онда исти ти актери, на популистички начин, то представљају као кршење Устава и пословника. Такође, с намјером се пренебрегава члан 2, који предвиђа да се ниједна власт не може успоставити без слободно изражене воље на демократским изборима. Свима је јасно каква је воља бирача била 30. августа 2020. године.
Какав је Ваш став о мањинској влади?
Новина је да ДПС жели политичку владу и да себе види у њој, док, с друге стране, из УРА тврде да Ђукановићева партија не може бити дио извршне власти. Такав концепт, иако је прошло више од мјесец дана, није понудио ништа конкретно, осим што је већ у самој најави, потпуно дестабилизовао и угрозио даљи развој државе и успорио њен европски пут, и то у веома осјетљивом тренутку. Та би влада, уз све елементе преваре, који су разрађивани програмским и београдским споразумом, била најодговорнија за изостанак конкретне реализације испуњења свих услова на европском путу, и то још за вријеме предсједавања Француске. Иако мањинска влада, која само у одређеним медијима дјелује озбиљно, у суштини је веома неозбиљан и ризичан експеримент. Дакле, не знамо ни ко ће партиципирати у таквој влади, нити имамо дефинисану агенду за унутрашњу и спољну политику. Такође, ако буде зависила од подршке ДПС-а, таква влада ће бити на контролном даљинском управљачу те партије, што значи да и сам рок њеног трајања зависи искључиво од воље тог субјекта, који је изгубио последње парламентарне изборе. Уосталом, уколико су тачне тврдње опозиције, а и дјелова власти, да је ова влада била веома лоша, онда је зачуђујуће да наводно незадовољство грађана не капитализују на изборима. Сматрам да онај ко бјежи од избора и народне воље нема политичку будућност и да је у питању само борба за функције. Једини демократски и рационални начин изласка из кризе су ванредни парламентарни избори.
Тренутно најактуелнија тема је сукоб између Русије и Украјине. Како овај однос утиче на политичку ситуацију у Црној Гори?
Црна Гора је чланица НАТО-а од 2017. године. Подсјетићу вас да се Влада коју су подржали конституенти три различите предизборне листе у Скупштини Црне Горе, а на бази споразума потписаног 8. септембра, јасно опредијелила да ће афирмисати евроатлантски пут. Нисам примијетио да је иједан конституент који је гласао за Владу 4. децембра 2020. године јавно довео то у питање. Такође, нико од политичких лидера у региону, чак ни они који имају стратешки добре односе са Русијом, не доводи у питање територијални интегритет Украјине. Истовремено, Црна Гора је чланица НАТО-а и наша је међународна обавеза да се понашамо у складу с том чињеницом. Са друге стране, видимо јасну намјеру оних којих су поражени на изборима и који су огрезли у корупцији и криминалу да користе несрећу грађана Украјине и постојећи геополитички моменат како би профитирали и искористили шансу да се врате на власт. Увјерен сам да то и међународна заједница препознаје. Рат не доноси ништа добро. Ми то знамо најбоље јер смо имали трагична искуства у прошлости. Из тог разлога сам изразио наду да ће се Русија вратити разумној солуцији, а то је мир. Тужно је гледати колоне украјинских избјеглица и дјеце док у аутомобилима, аутобусима, па и на тракторима напуштају своја огњишта. Нисмо ли такве сцене гледали и на нашим просторима и нисмо ли обавезни као људи да се успротивимо томе и рату који доноси само зло?
