Предсjедник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић, заjедно са министром пољопривреде, шумарства и водопривреде, Александром Стиjовићем, састао се jуче у Никшићу, у сjедишту Електропривреде ЦГ, са представницима управе наjзначаjниjе компаниjе у овом граду, предсjедником Борда директора Електропривреде Црне Горе Милутином Ђукановићем, извршним директором Електропривреде Црне Горе Николом Ровчанином, извршним руководиоцем ФЦ Производња Боjаном Ђорданом и генералним финансиjским директором Миром Врачарем. Састанку jе присуствовао и предсjедник Општине Никшић, Марко Ковачевић, саопштено је из Кабинета предсjедника владе Црне Горе
Кривокапић је истакао значаj коjи ЕПЦГ има за свеукупни развоj Црне Горе, те да jе Влада спремна да подржи све проjекте у области енергетике, jер jе електрична енергиjа производ коjи jе тражен и има своjу будућност.
– Бити енергетски богат, значи бити економски моћан. Важно jе све проjекте у потпуности припремити по стандардима коjе диктира ЕУ, да се не би дешавало да постоjи обезбjеђена кредитна линиjа, а нема спремних проjеката. Новца ће увиjек бити за праве проjекте у области зелене енергетике – рекао jе Кривокапић.
Он jе указао на постоjање сасвим довољних претпоставки да се реализуjе инвестирање у области енергетике и на сjеверу и на jугу Црне Горе, гдjе би се инсталирањем вjетро и соларних електрана постигао и економски баланс коjи тренутно не постоjи између ове двиjе региjе.
Премиjер jе нагласио да не треба гаjити илузиjу и ширити лажне наде да ће дуго jош након 2030. године бити исплативо производити електричну енергиjу у термоелектранама, зато jе потребно што приjе кренути у реализациjу свих енергетских рjешења коjа би замиjенила производњу електричне енергиjе у количини за коjу jе сада задужена Термоелектрана Пљевља.
– Гасовод jадранско - jонским путем, па и онаj коjи би од Приjепоља ишао преко Пљеваља, гасна електрана у залеђу Бара, само су нека од рjешења у коjа морамо ући. Морамо направити вишевариjантни енергетски систем и немамо времена за губљење – поручио jе Кривокапић.
Предсjедник Борда директора ЕПЦГ Милутин Ђукановић, катастрофалним jе означио стање у коjем jе ново руководство затекло ову компаниjу.
– Право jе чудо како су претходна управа и власт успjели да сруше култ рада и да не искористе невjероватне потенциjале. Без обзира на нанесену штету, ми ћемо остварити висока очекивања. Искрено мислим да уз зелену трансформациjу, можемо да будемо локомотива развоjа свих осталих привредних сегмената у Црноj Гори – рекао jе Ђукановић.
Ђукановић jе истакао високу друштвену одговорност коjу jе показала нова управа ЕПЦГ коjа jе одмах по ступању на функциjу, добит фирме из 2020. године ставила на располагање у државни буџет, те да из друштвено коректног односа, такође нису жељели да доводе у питање социjалну сигурност грађана коjи имаjу дуговања по основу утрошка електричне енергиjе.
Он jе нагласио да jе, у функциjи што ефикасниjег доношења и реализовања проjеката у електроенергетском сектору, ЕПЦГ формирала мултидисциплинарну Комисиjу, jер се ради о сложеним и скупим инвестициjама.
– Похвалићу се да смо за проjекте Солари 3000+ и Солари 500 + већ након два мjесеца расписали jавни позив за финансирање проjеката укупне вриjедности од око 30 милиона евра. Већ jе осам финансиjских институциjа изразило интересовање за финансирање ових проjеката. Обиљежили смо велики броj локациjа коjе смо планирали за изградњу соларних електрана и вjектроелектрана, у септембру очекуjемо почетак радова на вjектроелектрани Гвозд, производног капацитета од преко 50 мегавата, до краjа октобра очекуjемо да ћемо завршити редиговани проjекат за ХЕ Комарница, са Републиком Српском се разговарало о компнезациjи за Билећко jезеро и ХЕ Суторина – поручио jе Ђукановић.
Извршни директор Електропривреде Црне Горе Никола Ровчанин истакао jе да jе нови менаџмент компаниjе за протекла четири мjесеца успио да поправи имиџ компаниjе не само из финансиjског угла гледано, већ и из перспективе потрошача, те да су се зарад новог начина управљања, унаприjед одрекли отпремнина и многих припадаjућих им привилегиjа.
– Показали смо високу друштвену одговорност. Финансираjући асфалтирање многих локалних путева и помажући установе здравственог система, враћамо дуг према здравству и инфраструктури и трудимо се да Црна Гора буде здравиjа и љепша. Броjне су спортске организациjе у Црноj Гори чиjи смо спонзори и финансиjери – казао jе Ровчанин.
Министар Стиjовић, говорио jе о рjешавању проблема око Билећког jезера, чиjих се 24 одсто слива налази на териториjи Црне Горе, а осталим диjелом у Републици Српскоj, као и о порибљавању никшићких акумулационих jезера коjе би требало да се одвиjа у сарадњи између ресорног Министарства, Општине Никшић и Електропривреде Црне Горе.
Главни финансиjски директор ЕПЦГ Миро Врачар, упознао jе премиjера Кривокапића са износима дуговања коjа буџетски потрошачи имаjу према ЕПЦГ, али и са дугом у износу од 13,5 милона евра коjи jе направила фирма Монтенегробонус, а претходна Влада дуг преузела на себе и анексом уговора пролонгирала отплату овог дуга до 2026. године. Врачар, очекуjе од актуелног министра финансиjа да ће ово и слична буџетска дуговања бити што приjе риjешена у корист ЕПЦГ, како би компаниjа добила потребан финансиjски инпут коjи би jоj омогућио да до краjа спроведе амбициозне планове новог менаџмента.
