Демократска партиjа социjалиста (ДПС) ниjе у свом реаговању на истраживање МАНСа демантовала било коjу од чињеница коjе смо изниjели, већ насупрот томе, додатно потврдила да не жели било какв грађанску контролу транспаретности своjих финансиjа, осим оне коj врше оне државне институциjе коjе jе ова партиjа годинама заробљавача своjим политичким интересима, наводе из МАНС-а.
Саопштење МАНС-а:
Подаци о приливима и трошењу средстава са изборног рачуна коjе jе ДПС доставила МАНСу по Закону о слободном приступу информациjама, намjерно су учињени неупотребљивим како се не би могла извршити независна контрола онога што jе та партиjа званично приjавила као приливе и трошкове коjи су плаћани са тог рачуна.
Право на приватност на коjе се позива ДПС, у покушаjу да оправда намjеру да сакриjу апсолутно све о своjим финансиjама, не може да се односи на донаторе партиjи током предизборне кампање jер jе неприкосновено право грађана, па и оних коjи ДПС бираjу као наjбољу политичку опциjу, да знаjу из каквих, чистих или прљавих, фондова сефинансира рад политичке партиjе. Право на приватност се не може односити на правна лица коjа су пословала са ДПС-ом, било као добављачи или могући донатори, а чиjе податке jе ова партиjа намjерно сакрила.
Коначно, правно на приватност се не може односити на потрошњу средстава из буџета, осим у изузетним случаjевима, а свакако не може када се ради о средствима коjима се финансира рад политичких партиjа. Ово тим приjе jер ДПС има богату историjу кршења Закона о финансирању политичких партиjа, али и Кривичног законика у диjелу коjи се односи на повреде слободе опредjељења при гласању. Почев од афере „Снимак“ и „Поштолог“, преко „донатора“ са Врела рибничких, па све до случаjа „Коверта“ гдjе смо имали прилике да врло jасно видимо како ДПС прикупља новац за своj рад. Да се ДПС финансира из фондова коjи нису приjављени надлежним институциjама, потврдио jе и први човjек те партиjе, Мило Ђукановић, коjи jе навео да „Душко Кнежевић ниjе jедини коjи jе финансиjски помагао ДПС, да су та средства евидентирана у рачуноводству те партиjе, а да су ка државним органима подношени извjештаjи какве су ти органи тражили“.
Само ова изjава jе била довољна да Специjално државно тужилаштво уђе у ДПС и отвори опсежну финансиjску истрагу о свим „пословним партнерима“ те компаниjе, како им jе пословни однос са ДПС-ом помогао на државним тендерима и коначно, чиме jе ДПС плаћао такве врст донациjа.
ДПС као ултимативну потврду своjе исправности наводи позитивне извjештаjе Државне ревизорске институциjе (ДРИ) и Агенциjе за спречавање корупциjе (АСК), инситуциjе у коjе jе ова партиjа бесрамн инсталирала своjе послушнике. Почев од сенатора ДРИ-а, Зорана Jелића, творца чувеног „jедан посао, четири гласа“, па све до Сретена Радоњића и Jелене Перовић коjи су АСК претворили у услужни сервис ДПС-а.
Због тога jе важно да jавност има несметан приступ свим информациjама о финансиjама политичких партиjа, нарочито онаj дио коjи се односи на финансирање изборне кампање коjа jе и наjосjетљивиjа на корупциjу, трговину утицаjем, прљаве фондове и масовно кршење изборних права.
