Митрић / -LAZAR RUZIC

Митрић: Још једном је „крвнички” погажен Устав Црне Горе

Постоје три уставне правне ситуације када су по Уставу обавезни парламентарни избори – да се одржавају редовни парламентарни избори сваке четврте године (члан 83 Устава), када премијер поднесе оставку тада пада цијела Влада (члан 105 Устава) и када се изгласа неповјерење влади у Скупштини (члан 107 Устава), објашњава Митрић

Професор уставног права и дугогодишњи предсједник Уставног суда Благота Митрић указао је да је предсједник Мило Ђукановић именовањем Дритана Абазовића за мандатара за састав мањинске владе без избора грубо погазио Устав.

– Још једном је Устав „крвнички“ згажен од стране оних који су најпозванији – поред Уставног суда, који немамо, опет кривицом ових који га газе – да га штите од гажења разних газитеља – рекао је Митрић за „Дан“.

Како је објаснио, постоје три уставне правне ситуације када су по Уставу обавезни парламентарни избори – да се одржавају редовни парламентарни избори сваке четврте године (члан 83 Устава), када премијер поднесе оставку тада пада цијела Влада (члан 105 Устава) и када се изгласа неповјерење Влади у Скупштини (члан 107 Устава).

– Посебно је јасна уставна прича код такозваних неуставних мањинских влада предлагањем мандатара за састав Владе по члану 103 Устава у року од тридесет дана од дана конституисања Скупштине. Овај рок од тридесет дана од дана конституисања Скупштине важио је прије годину и по, када је конституисана Скупштина послије редовних парламентарних избора 2020. године, па је овај садашњи рок од тридесет дана пропуштен бар осамнаест пута, тако да су овај члан 103 Устава потпуно и грубо злоупотријебили и обесмислили на начин што су једну уставноправну ситуацију пребацили за осамнаест мјесеци без икаквог уставноправног основа – указао је Митрић.

Нема закона о Скупштини

Коментаришући могућност да сједницу Скупштине закаже други потпредсједник, Ервин Ибрахимовић, Митрић је рекао да то није регулисано Уставом, већ је требало да буде регулисано законом о Скупштини, који опет немамо.

– Злоупотребом пословника могу извести ту операцију, али, по духу и смислу Устава и по аналогији као средству тумачења, да би Ибрахимовић заказао сједницу Скупштине, прво би морала да се доносе скупштинска одлука о разрјешењу садашњег вршиоца дужности предсједника Скупштине Страхиње Булајића, па када њега смијене, доноси се нова одлука у Скупштини о избору новог в.д. предсједника Скупштине, а то би био Ибрахимовић. Тек тада он стиче право да закаже Скупштину – објаснио је Митрић.

Митрић је подсјетио да се истовјетна неуставна ситуација десила и када је Филип Вујановић именовао за мандатара Мила Ђукановића и када је Ђукановић за мандатара поставио Игора Лукшића.

– Исту ситуацију имамо и сада, 2022. године, када поново Ђукановић поставља Дритана Абазовића за мандатара потпуно ван смисла и духа уставне норме – истакао је Митрић.

Он је казао да је вршилац дужности предсједника Скупштине био дужан, по члану 90 Устава, да закаже прољећно засједање Скупштине првог радног дана у марту.

– Уставна норма каже „засједање почиње“, а не може да почне. Постоји тумачење, које смо чули од Небојше Медојевића, да је Скупштина почела да засједа иако није заказана. Овакво тумачење, за мене као професора, није само ван правног резона, него и ван здравог разума – нагласио је Митрић.

Објашњава да се и овај члан односи на уставноправну ситуацију када се парламентарни избори заврше без обзира да ли су редовни или ванредни, а не усред мандата.