Уколико буде изгласано неповјерење Влади Здравка Кривокапића, досљедна примјена Устава Црне Горе водила би расписивању ванредних парламентарних избора, док су други модели изласка из парламентарне кризе узурпирање права од политичких елита, чему смо већ свједочили у прошлости, каже Инес Мрдовић из Акције за социјалну правду.
- Наиме, да је уставотворац дао могућност промјене владе у току трајања мандата парламента, када јој изгласа неповјерење или она поднесе оставку, он би прво јасно прописао такву уставну одредбу, затим дефинисао рок избора те нове владе, али и унио одредбу о повјеравању мандата за састав такве владе.
Умјесто тога, Устав само прописује да шеф државе повјерава мандат за састав владе у року од 30 дана од констиутуисања Скупштине, а постојећа Скупштина је већ конституисана, те да влада, којој је изгласано неповјерење, наставља рад до избора нове - пијашњава Мрдовић.
Такође, уставотворац је могао да унесе и одредбу о такозваном конструктивном изгласавању неповјерења влади (што је присутно у неким правно политичким системима), када неповјерење може бити изгласано само уз услов да се истовремено изабере нова влада, а чиме се жели избјећи период наставка политичке кризе.
- Дакле, Устав не садржи нити једну норму да се влада може бирати у току трајања мандата парламента, ако јој он изгласа неповјерење или она поднесе оставку, што су два од четири начина престанка њеног мандата.
Другим ријечима, досљедна примјена и тумачење Устава указује да би изгласавање неповјерења влади морало довести до расписивања ванредних парламентарних избора, јер се на изборима заснива легитимитет власти, а што би требало добро да знају сви политички актери у земљи - наводи она.
Такође указаје да већ деценију и по политичке елите нијесу донијеле два системска закона – о скупштини и о влади – којима би јасно правно разрадиле све уставне норме, већ су на тај начин оставиле себи простор да право тумаче онако како им се прохтије и за сопствени интерес.
- Ово је могуће и из разлога што правна струка годинама или „забија главу у пијесак“ или ради и говори како јој налажу политичке елите, због чега са међународних адреса већ дуго стижу поражавајуће оцјене о степену владавине права у земљи и заробљености њеног правосудног система.
Поред тога, треба назначити да се у политичко правним системима концепт мањинских влада везује за странку која има највећи број посланика, али нема парламентарну већину, односно када странке заступљене у парламенту нијесу сагласне да формирају парламентарну коалицију, нити концентрациону владу, па је то начин за отклањање парламентарне кризе - каже Мрдовић.
Истиче да су пвакве мањинске владе нестабилне и њихов мандат је, по правилу, веома кратак, јер лако губе подршку странака, које су омогућиле њено формирање.
- Јасно је да концепт мањинске владе, о којем се тренутно говори на црногорској политичкој сцени, представља својеврсни хибридни модел, који је проблематичан са уставно правног аспекта и који може озбиљно угрозити принцип уставности и законитости, као један од два општа уставна принципа, којима се штите људска права, а у која спадају и политичка права грађана наводи се у саопштењу Инес Мрдовић.
Тај принцип значи обавезу и грађана, али и власти, да се у свом дјеловању придржавају Устава и закона и да дјелују на основу и у оквиру Устава и закона, као и заштиту грађана од самовоље власти (границе власти поставља право кога се и његов творац мора придржавати).
Поштовање Устава и закона је услов постојања правне државе, али изгледа да треба да прођу и деценије, док се то у Црној Гори не догоди, јер ни бивше, али ни актуелне политичке елите,нијесу показале спремност да ова земља заиста буде земља владавине права, већ су грађани годинама њихови таоци и њихових интереса.
