Регионална иницијатива Отворени Балкан не поштује принцип инклузивности и не третира све државе једнако, оцијенила је предсједница Косова Вјоса Османи.

Османи је, у интервјуу агенцији МИНА, казала да су на Косову анализирали ту иницијативу са политичке, али и са експертске стране.

- Дошли смо до одлуке, која је прошла много анализа, да ово није иницијатива која би Косово третирала као једнаког партнера. Напротив, казала је Османи.

Она је оцијенила да, иницијативом Отворени Балкан, предсједник Србије Александар Вучић настоји да прошири свој хегемонистички приступ у читавом региону и да третира Косово као неравноправног партнера, тако што неће признати његову независност.

Према ријечима Османи, велика разлика између Отвореног Балкана и осталих иницијативе јесте у томе што остале иницијативе, као и њихови креатори, третирају све државе као једнаке.

- Ми се залажемо за споразуме који би убрзали наше чланство у Европској унији (ЕУ), умјесто да стварају чекаоницу која даје разлог и оправдање Унији да не убрзава приступни процес, истакла је Османи.

Она је казала да без чланства Западног Балкана у ЕУ, не може бити слободне, уједињење и мирне Европе, и засигурно не може бити безбједности на европском континенту.

- Дакле, били смо веома јасни по том питању. Поштујемо друге државе, али истовремено, желимо да се наша позиција поштује, јер то је позиција која је разматрана кроз веома озбиљне процјене свих неопходних фактора, навела је Османи.

Она је казала да постоје бројне иницијативе у којима Косово учествује, додајући да је разлог њиховог учешћа то што их тамо третирају као једнаке, као и поштовање принципа инклузивности од првог дана.

- Дакле, свих шест држава Западног Балкана учествовало је у креирању тих иницијатива, насупрот Отвореном Балкану који није инклузиван нити нас третира једнако, рекла је Османи.

Упитана како гледа на проблем демаркације Црне Горе и Косова, она је оцијенила да дефинитивно није ријеч о проблему.

 - Штавише, вјерујем да су Косово и Црна Гора дошле до тог стадијума да свака дискусија почива на принципу одличних комшијских односа. Када је то преовладавајући принцип у свакој дискусији, никада не бих рекла да су ствари о којима се расправља проблем. Напротив, рекла бих да је то разговор”, појаснила је Османи.

Према њеним ријечима, то више није тема за политичаре.

Османи је подсјетила да је Црна Гора ратификовала Споразум у Скупштини прије много година, као и да је косовски парламент ратификовало три документа, односно сами Споразум, изјаве предсједника Косова и Црне Горе, и трећи, који је производ рада комитета.

Како је навела, сва три документа су ратификована како би се створила могућност за формирање заједничког техничког комитета.

 - Дакле, технички комитет и експерти су ти који би требало да преузму тај посао, и сада би стручњаци требало да одреде наредне кораке, умјесто да политичари дају изјаве које могу само да нашкоде напретку, сматра Османи.

Она је, коментаришући рат у Украјини, казала да је од 24. фебруара цјелокупна безбједносна архитектура на европском континенту угрожена.

Како је оцијенила, намјера Русије није само да уруши суверенитет и територијални интегритет Украјине, већ и да се бори против система базираних на вриједностима, и демократског начина живота.

 - Истовремено, Русија се труди да поткопа трансатлантску сарадњу и постигнућа у овом дијелу региона. Сада, суочени са таквом агресијом, морамо да будемо уједињени не само ријечима и изјавама, већ и у заједничком дјеловању, навела је Османи.

Она је казала да су за сада све државе Западног Балкана, изузев Србије, одабрале да буду на страни Украјине.

- Док је Србија константно демонстрирала, и недавно потврдила телефонским позивом Вучића и руског предсједника Владимира Путина да су одабрали да буду уз Русију у овој агресији. Нажалост, дали су Русији вјештачко дисање које јој је било неопходно да би наставила овај рат, оцијенила је Османи.

Она је казала да Европска унија треба да пошаље врло јасну поруку Србији да ће, уколико настави тим путем, њени приступни преговори бити обустављени.

Османи је истакла да чланство у ЕУ и НАТО-у представљају једини пут напријед за државе Западног Балкана.

- Моја држава никада није гледала друге опције. Видјели смо ово не само као гледиште људи са Косова, већ као визију сваке владе и институција које су водиле државу до сада, навела је Османи.

Она је подсјетила да су неке државе региона већ у НАТО-у, укључујући Црну Гору, што је, како је додала, допринијело већој безбједности у региону.

Према ријечима Османи, вријеме је да се Косову и Босни и Херцеговини понуди јасан и убрзан пут ка НАТО-у.

- Србија, очигледно, не показује ту намјеру. Ипак, свима осталима који раде на придруживању НАТО-у треба да буде јасно да је, из безбједносне перспективе, чланство неопходно у свјетлу Руске агресије на Украјину, рекла је Османи.

Како је навела, Косово је формирало међуинституционалну радну групу, која пролази кроз све апликационе критеријуме и процедуре, како би утврдили које је најбоље вријеме да званично затраже пријем за чланство у НАТО-у.

- Када та група заврши са послом, моћи ћемо да изађемо са тачним датумом, рекла је Османи.

Она је казала да пут ка НАТО чланству такође иде кроз Партнерство за мир, што је за Косово први корак на којем морају да раде.

- Тренутно, суочавамо се са прилично апсурдном ситуацијом, будући да су у Партнерству за мир државе попут Лукашенкове Бјелорусије, као и Србија, анти-НАТО државе које чак не настоје да се придруже савезу, навела је Османи.

На питање какву реакцију званичног Београда очекује када Косово званично преда захтјев за чланство у НАТО-у, она је казала да никада не би прогласили независност, да су гледали реакције Србије.

- Очигледно је да су интереси Косова као и воља народа примарни фактори у одлукама о нашој будућности или чланству у међународним организацијама, рекла је Османи.

Она је казала да чланство Косова у тим организацијама не представља само политичке потезе, додајући да крајњу корист имају грађани.

- Када се Косово прикључи Савјету Европе, наши грађани ће коначно имати приступ Европском суду за људска права. Стога, на крају, ово је питање људских права, рекла је Османи.

Како је оцијенила, казати "Не" чланству Косова у Савјету Европе значи казати "Не" вишем стандарду људских права у Европи, јер је Косово дио континента.

- Такође, казати "Не" чланству у организацијама попут Интерпола, значи казати "Не" борби против прекограничног криминала. Ако држава подржава борбу против прекограничног криминала, онда треба да подрже учешће Косова у тим механизмима, рекла је Османи.

Она је казала да то важи и за остале интернационалне организације, додајући да је, када Косово буде спремно да аплицира за НАТО чланство, реакција Србије дефинитивно нешто на што ће обратити пажњу.

- Не идемо нигдје. Што прије то схвате и прихвате кроз међусобно признање, то ће биље бити за њих, али и за мир и стабилност у цијелом региону, закључила је Османи.