Ни на 16. годишњицу обнове црногорске независности лидери партија из блока за заједничку државу са Србијом нијесу признали резултате референдума, сматра Драгутин Паповић, посланик ДПС у Скупштини Црне Горе.
-Они су 2006. године полетно прихватили референдумски процес јер су, због услова 55-45, очекивали лаку побједу. До објављивања резултата нијесу имали ни једну значајну примједбу на регуларност референдума. Када су сазнали резултат, по принципу ко губи има право да се љути, објавили су да референдум није био регуларан и одбили су да признају резултат референдума. Тако поступају и све политичке партије које су из овога блока формиране након 2006. године. Теза о нерегуларном референдуму је, у ствари, негирање црногорске независности и државности. Просрпски (унионистички) блок само се привремено помирио с тим да је Црна Гора независна, док им је политички циљ исти као и 2006. године- наводи он.
Паповић додаје:"Привремено мирење с реалношћу црногорске независности је тактика, док је трајно оспоравање регуларности референдума дио стратегије униониста у борби за поништење црногорске независности. Због тога још нијесу признали ни важећи Устав, иако га користе кад им одговара. Константно их подржава Србија која је формално признала независност Црне Горе, док се у пракси понаша другачије. Од настанка Начертанија до данас све власти Србије су, осим пар примјера из периода социјализма, према Црној Гори водиле политику потчињавања и анектирања. Вјероватно ће се таква политика наставити, јер у данашњој Србији главне (владајуће и опозиционе) партије имају идентичан хегемонистички однос према Црној Гори".
-Ту политику спроводи Српска православна црква, која се отворено бори против црногорске независности. Циљеви СПЦ су и: присвајање културног насљеђа Црне Горе, отимање историје и уништење црногорске нације.Влада Здравка Кривокапића је показала шта се дешава када они који не признају референдум из 2006. године добију власт. Та Влада је спроводила здружени бјелашко-четнички злочиначки подухват да Црна Гора буде што мање независна, што мање суверена, што мање црногорска и што мање цивилизована. Ова намјесничко-клерикална Влада је Црну Гору од независне државе претварала у феуд СПЦ и у марионету Србије- наводи он.
Додаје:"Истовремено, највећи дио Владе и парламентарне већине славио је злочинце које је Хашки трибунал правоснажно осудио због геноцида и других ратних злочина против човјечности. Захваљујући тој Влади у Црној Гори није било безбједно истицати државну заставу ни црногорску националност, а према муслиманима и католицима је вођена шовинистичка политика. Та Влада је грађане који су на Цетињу 4. и 5. септембра 2021. године протестом бранили срж црногорске државности прогласила терористима, а сопствену пријестоницу је третирала као непријатељску територију. Тек треба да се види да ли ће Влада Дритана Абазовића бити битно другачија, јер актуелни премијер каже да је поносан на оно што је урадила претходна Влада у којој је био вицепремијер".
-Да би коначно изашла из референдумске дебате Црној Гори је потребно политичко помирење, али то не смије бити празна фраза ни превара. Није помирење када се састану лидери посвађаних партија и размијене неколико срдачних фраза. Није помирење прављење коалиционих споразума између таквих партија само због освајања власти. Помирење подразумијева усвајање пар јасних политичких приниципа. Први и најважнији принцип је да просрпске партије коначно изјаве да је референдум из 2006. године био фер и да је одлука о независности била резултат демократски изражене воље грађана. Све док унионисти то не ураде суверенисти оправдано неће имати повјерење у њих. Без тог повјерења нема ни помирења. Док год просрпске партије оспоравају референдум то значи да не признају државност Црне Горе и да настављају борбу против независне Црне Горе и црногорске нације- поручује Поповић.
-Суверенисти немају другог избора него да се боре против тога и зато се 16 година након референдума и даље води иста политичка борба. Други принцип помирења подразумијева одбацивање и осуду свих политика и идеологија које су довеле до геноцида и других ратних злочина против човјечности. Зато не може и не смије бити помирења са бјелашко-четничком иделогијом и са величањем осуђеника из Хашког трибунала. Ту се не повлачи граница између легитимних политичких разлика, већ је ту граница између дивљаштва и цивилизације. Помирење у Црној Гори је могуће само на бази безусловне оданости независној, грађанској, антифашистичкој и цивилизованој држави. На тој платформи требало би да сарађују све партије и сви грађани. Ван те платформе нема повјерења ни помирења- сматра он.
ДФодаје:"Након 16 година од референдума Црна Гора је приморана да се готово свакодневно бори за потврду своје независности и на међународној сцени. У деценији након референдума међународни поредак је безусловно уважавао црногорску независност, али се то промијенило у неколико посљедњих година. Прво је Русија према Црној Гори повела агресивну политику чији је циљ маргинализација црногорске независности и суверености".
-Потом је ЕУ зауставила проширење на Балкан и понудила је алтернативна удруживања. Сличне регионалне иницијативе су креирале и САД. Црна Гора је у тим плановима подређена интересима већих држава у региону. Очито је да се међународни поредак мијења и тек ће се видјети у ком правцу ће ићи. Агресија Русије на Украјину је убрзала те промјене. Ове међународне околности су охрабрење противницима независне Црне Горе. У мијењању међународног поретка они виде прилику да ревидирају државно-правни статус Црне Горе. Ово је упозорење за све којима независна, суверена, демократска и грађанска држава Црна Гора нема алтернативу-закључује он.
