Njegovo obraćanje tim povodom prenosimo integralno:
Jeste li se ikad zapitali zbog čega je toliko njih iz redova ‘tridesetoavgustovske‘ većine,odmah po dolasku na vlast, preuzelo sve one prakse zbog kojih su prethodno decenijama kritikovali DPS? Može li se to objasniti nekom moralnom slabošću tih pojedinaca? Mislim da ne može. Problem je bio u tome što nova vladajuća garnitura prosto rečeno nije znala, to jest nije imala ideju kako bi mogla da vlada drugačije od onoga kako je vladao DPS.
Da biste razradili sopstvenu viziju upravljanja državom, potreban Vam je ozbiljan napor – dakle, ozbiljno promišljanje, analiza, znanje, ali i određena širina, određeno iskustvo i obrazovanje. A našu političku klasu mahom čine ljudi bez dana radnog staža van partije. Ljudi koji tu takvu alternativnu viziju nisu imali kad da razviju, pa sad, kad su vlast, taj manjak vizije po pravilu nadomještavaju agresijom. Zato se oni međusobno toliko pljuju i galame – da mi, koji ih slušamo, ne primjetimo koliko zapravo liče jedni na druge. I zato nam je politika, u zemlji i na lokalu, postala jedno bezidejno i prljavo mjesto, jedna kaljuga u koju se pristojan čovjek zaista teško odlučuje da zakorači.
Mi, dakle, u osnovi imamo problem sa političkom klasom, a za taj problem, nažalost, nema jednostavnog rješenja. Ako želimo nešto da na tom planu mijenjamo, najbolje (a možda i jedino) što danas možemo da uradimo jeste da prepoznamo one rijetke pojave, koje po svemu odskaču od prosjeka naše političke klase. One pojedince koji su pokazali da umiju misle svojom glavom, da mogu da sagledaju širu sliku, da imaju sposobnost da formulišu viziju koja nam je neophodna i da u politiku ulaze da bi nešto postigli, a ne da bi nešto postali. Jedan od takvih ljudi je Predrag Zenović. Peđa i ja se dugo znamo. Otkako ga poznajem, njegove dvije velike strasti su Evropa i Budva. On je, kao naučnik, dugo proučavao proces evrointegracija i sva ona pitanja koja se tiču evropske perspektive našeg društva. A onda je, prije šest mjeseci, odlučio da se politički angažuje i da, kao glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom Unijom, pomogne da se pregovori o članstvu konačno pomjere s mrtve tačke. Pa ako se u junu bude dobio IBAR za poglavlja 23 i 24, to će u nemaloj mjeri biti Peđina zasluga.
Peđa je, što bi se reklo, 90% Evropljanin, a 100% Budvanin. On je, pored svog naučnog rada, godinama bio aktivno uključen u politički i kulturni život Budve, i tako je stekao detaljan uvid u ključne probleme kojima treba da se bavi budvanska vlast. I kao što je već jednom ušao u politiku da bi dao svoj doprinos evropskom putu Crne Gore, sada ulazi u izbornu trku da svojim Budvanima ponudi viziju jedne drugačije politike.
Politike koja je odgovorna, odmjerena i ozbiljna. Koja ne mora da bude isključiva da bi bila principijelna, niti primitivna da bi bila narodna. Politike koja račune polaže svojim sugrađanima, a ne partijskoj centrali, koja od zaposlenih u Opštini ne pravi taoce i koja više nikad neće dozvoliti da se Budvom upravlja iz Spuža.
Poslije toliko iznevjerenih očekivanja nakon promjene vlasti, najlakše je zaključiti da je nama naprosto suđeno da imamo politiku kakvu imamo. Međutim, znamo svi da tako baš i ne mora da bude – svaka zajednica, na kraju, bira svoju političku klasu. I Budva je bira. Na predstojećim izborima 26. maja, Budva ima šansu da izabere politiku s vizijom – a tu vam politiku nudi Peđa Zenović i lista na čijem je čelu.
