Црну Гору чека озбиљан и темељан посао заштите и валоризације простора, само он нема замјену ни резерву, оцијенила је посланица ДПС-а Далиборка Пејовић.
- Да ли је обиљежавање три деценије од проглашења Црне Горе еколошком државом прилика за анализу што смо до сада урадили на успостављању овога концепта, још једну политичку критику за неучињено или визија за истинско успостављање одрживости у црногорском друштву као једине мјере успјешности свих нас? Тешко је дати одговор али је једно сигурно - политика заштите животне средине припада и тиче се свих њених грађана без разлике у односу на њихову старосну, образовну, политичку, националну или социјалну особеност па је свако политичко кидисање с једне или мудровање с друге стране апсолутни еколошки промашај - навела је она.
Пејович истиле да је у вријеме нарастајућих тензија, грађанских сукоба у некадашњој нам домовини као здрава и племенита визија будућности Црне Горе донијета и сама је Декларација у јавним перцепцијама постала мјера трајања, политичких и грађанских препуцавања, успјешности, испуњења, али њене основне тековине, срећом, нико није оспорио.
- Тада, као и данас једнако смо свјесни да заправо универзални стандарди у заштити природе не постоје јер се они, можда од свих других, најдинамичније мијењају. Постојана је једино природа која је на релативно малом црногорском простору учинила да у мору подвојених националних идентификација она буде прихватљива за све - додаје она.
Пејовић је истакла да, прихватајући ово као пожељну мјеру односа према средини у којој живимо и коју дијелимо, остаје простор за оцјену успјешности успостављања и развијања концепта еколошке државе с једне и захтјевног процеса испуњавања обавеза из процеса приступања Црне Горе европској заједници с друге стране.
- Отварање преговора за ову област од стране ЕУ знак је да смо до сада успоставили институције које треба да реализују политику животне средине, да постоје одређени кадровски и други капацитети за испуњење не само националних него и још захтјевнијих међународних обавеза. Дијагноза еколошких проблема у Црној Гори постоји већ годинама, али је још већи “еколошки“ проблем критичко “профитерство” без јасних рјешења. Зато ће највећи изазов бити изградња тзв. еколошке инфраструктуре да би се санирали сви извори загађења али и омогућила цјеловита примјена закона из ове области и за што ће дугорочно бити неопходно издвајати велика финансијска средства са или без приступних фондова - сматра она.
Како је нагласила, да ли ће унапријеђење животне средине пратити развој економије и посебно и најважније да ли ће то бити добра мјера јачања социјалног статуса свакога грађанина и грађанке Црне Горе, зависиће искључиво од способности и знања доносилаца одлука.
- Заправо све лежи у одговору на питање: колико кошта наша будућност јер закономјерно квалитет околине у којој живимо у највећој мјери детерминише стање нашега здравља, социјалног и економског положаја. Деценијама се већ пише и говори о конкретним еколошким проблемима и сигурна сам да издвајање било којег не би било примјерено једном оваквом осврту, тим прије што заједно са другима и сама носим дио одговорности за евентуалне резултате или њихов изостанак - додала је Пејовић.
Ипак, истакла је да је Црна Гора је до сада у политици животне средине ријетка земља која није користила компензаторне и реверзибилне мјере за угрожену животну средину што је показатељ њене солидне очуваности иако се, како наводи, још енергичније морају штитити простори под посебним националним и међународним статусима, имајући у виду чињеницу да се сва средства уложена у ту сврху многоструко враћају кроз њихову туристичку, научну и едукативну валоризацију.
- За све ово и много тога другог треба воља свих нивоа власти, али прије свега воља и свијест грађана, нарочито оних који се “својски труде” да својом несвијешћу и некажњено униште трајање. Зато како год звучало, казнена политика за многе је једина мјера праве едукације. Још смо на вријеме да до 2050. године испунимо циљеве Зеленог договора Европске Уније, под условом да се јасно дефинише начин, средства и рокови за рјешавање свих проблема, водећи рачуна да у процесу преговарања са што мање еколошких проблема конкуришемо за чланство, чиме бисмо скратили дужину трајања прелазних периода - закључила је Пејовић.
