Бивши предсједник Народне странке (НС) Предраг Поповић оцијенио је да су грађани Црне Горе од "громогласне самосталности и готово вриска `хоћемо државу`, за 16 година изгубили све оно што смо имали у заједничкој држави".
Поповић је подсјетио да је основна парола кампање за независност била да ће грађани Србије у Црној Гори имати сва права осим бирачког, а да ће црногорски имати много боље услове за живот.
– Успостављање "братских веза са Србијом" након осамостаљења, што им је била једна од главних парола, претворило се у своју супротност и видимо шта имамо! Обећавано је да ће се само промијенити наслов на пасошу! Све друго, од питања боравишта, двојног држављанства, права на рад, па макар само и сезонског, нормалног платног промета... ништа – казао је Поповић за "Дан".
Он је признао да "и од стране Србије, не и по овим питањима, каткад долазе слични тонови" и упитао "да ли је све ово што нам се дешава, плод случајности, незнања, ситних подвала, или пак добро изрежиране представе".
– Сасвим сам сигуран да народ, с обје стране наших граница, жели братске везе, и тако се, срећом, и понаша! Они који одлучују о нашим судбинама као да не чују или не желе да чују тај глас народа –додао је Поповић, који је у вријеме референдумске кампање био шеф медија пула Блока за заједничку државу.
Он је казао да је ситуација у Црној Гори таква да "од унутрашњег помирења тек нема ништа, па је стање данас много горе, него што је било и током референдума, када су тензије биле на врхунцу, али, срећом, нису прерасле у сукобе".
– Колико је референдум био поштен свједочи забрањена "Бијела књига", коју ће неке нове генерације, сасвим сигурно, отворити. Можда не као разлог да се организује неки нови референдум, али свакако као уџбеник или својеврсно упутство, које може да им помогне, како би они, кад ми већ нисмо успјели, коначно дошли до унутрашњег помирења – навео је Поповић.
Овај дугогодишњи посланик истиче да је "од социјалне и правне сигурности, остао само привид".
– Једино што смо "добили", јесте Црна Гора са новом заставом, химном, новом азбуком и готово забрањеном ћирилицом, као приватни феуд бивших, а ево видимо, и садашњих властодржаца из једне партије, и њихових истомишљеника и помагача. Сви ми остали смо и даље грађани другог реда – сматра Поповић и додаје да "смо накратко уживали у слободи након 30. августа 2020. али су нам је убрзо појели скакавци".
– Колико је то добро за Црну Гору, нека озбиљно промисле сви они који нам кроје судбину. Ако су то у стању? Држава је озбиљна институција, којом се морају бавити најозбиљнији, најобразованији, најодговорнији, најпоштенији! Тако би бар требало да буде – поручио је Поповић.
Поповић подсјећа да је независност тражена јер су говорили да је Црној Гори онемогућено да има своју војску, спољну политику и монету и самосталност да суверено одлучује о својој судбини!
– А, ми смо тражили да се заштите њене историјске, духовне и културне тековине! И, шта смо добили? Уласком у НАТО против воље двије трећине грађана, постали смо НАТО колонија, која чак не одлучује ни о броју војника, да не говоримо о војној опремљености или било каквим војним одлукама! О сувереном одлучивању на пољу спољне политике, беспредметно је и говорити. Од брзог учлањења у ЕУ такође ништа, а дегутантно је колико се наши државни и дипломатски представници не труде, да бар од јавности, сакрију своју поданичку сервилност – каже Поповић.
