Правни оквир за независност правосуђа у Црној Гори углавном постоји, али оно је и даље подложно политичком мијешању, па би требало јачати независност Тужилачког савјета и Судског савјета, између осталог и примјеном препорука Савјета Европе – Венецијанске комисије и GRECO.
То се, између осталог, наводи у посљедњем неформалном документу Европске комисије о стању у поглављима 23 и 24 за Црну Гору, чије је затварање кључно за даљи процес европских интеграција.
У документу, у који је "Дан" имао увид, похваљује се повећање броја пресуда у области борбе против организованог криминала, број ухапшених чланова криминалних група и рекорд у заплени дроге.
– Број правоснажних пресуда у области борбе против организованог криминала наставио је да расте, као и број ухапшених чланова криминалних група. Црна Гора достигла још један рекорд заплене дроге – пише у документу.
Указано је и да је број правоснажних пресуда за шверц дувана и прање новца остао низак.
– Нису испоштоване препоруке да се ојача одговор система кривичног правосуђа на организовани криминал и да се позабави дуготрајношћу суђења и честим одгађањима у предметима организованог криминала – наводи се у документу.
У документу је констатовано да је у случајевима организованог и тешког криминала и даље распрострањена примјена споразума о признању кривице. Наводи се и да је у тим предметима у поређењу са тежином злочина настављено са праксом непропорционално ниских затворских и новчаних казни и конфискацијама имовине.
Сугерисано је да Црна Гора мора унаприједити резултате у истрагама, оптужницама и судским одлукама у борби против корупције и корупције на високом нивоу, у циљу успостављања кредибилног и ефикасног одговора правосуђа. ЕK је у прошлогодишњем извјештају за Црну Гору оцијенила да напредак на пољу владавине права није само питање имплементације акционог плана или стратешких документа, већ да зависи од политичке воље црногорских власти.
ЕK подсјећа да је испуњавање привремених мјерила у поглављима 23 и 24 кључно за даљи напредак Црне Горе у приступним преговорима и да ниједно поглавље не би требало да буде затворено прије него што Црна Гора постигне овај циљ.
ЕK оцјењује да је Црна Гора одређеним именовањима у правосуђу направила позитиван помак у поглављу 23, које се тиче правосуђа и темељних права.
У документу је наведено и да је избором чланова Тужилачког савјета из реда угледних правника у фебруару омогућен избор вршиоца дужности врховног државног тужиоца и у марту новог главног специјалног тужиоца.
Међутим, ЕK констатује да још увијек је на чекању одређени број именовања за која је потребна парламентарна већина, укључујући чланове Судског савјета, сталног врховног државног тужиоца и троје судија Уставног суда.
Констатовано је и да изостају опипљиви резултати у кривичним истрагама на конкретним случајевима.
ЕK наводи и да је измијењен правни оквир у циљу јачања слободе медија, изражавања и ефикасне заштите новинара и других медијских радника.
– Још увијек није осигурано пуно и ефикасно судско праћење напада и пријетњи, укључујући старе случајеве – наводи се у извјештају.
