У континуелном периоду у Црноj Гори имамо нестабилну економску ситуациjу у коjоj се између осталих проблема као наjизразитиjи реметилачки фактор економског баланса jављаjу поскупљења енергената и намирница опште потрошње, па можемо констатовати да нам инфлациjа енергично куца на вратима, а да њена наjдраматичниjа вариjанта тзв. Инфлаторна спирала чека да заузме мjесто у државном али и нашим породичним буџетима и да нам „поjеде“ стандард, казао је члан Предсjедништва Либералне партиjе Јован Рабреновић.
– Инфлациjа нарушава наше дохотке, умањуjе животни стандард и има за посљедицу стварање атмосфере не само економске већ и много опасниjе друштвене несигурности. Као такав, то jе проблем коjи нас све брине без обзира што ова инфлациjа има карактеристике глобалне инфлациjе и дешава се у циjелом свиjету, али исто тако она има и своj национални оквир и то jе управо таj забрињаваjући инфлаторни парадокс – додао је Рабреновић.
Глобално посматрано, како је казао наступили су велики поремећаjи у производњи и логистици али и у очекиванjима држава и оствариванjу нjихових националних и глобалних агенди утицаjа и позициониранjа те jачанjу националних брендова и имиџа. Велике државе и опредjељуjуће глобале економиjе детерминишу токове привредног раста, стагнациjе или у коначном пада, па самим тим утичу и на ток поjаве и евентуалног раста инфлациjе посебно у малим и неразвиjеним или зависним економиjама, каква jе црногорска. Очигледан jе нjен секундаран однос према кретнjама у глобалноj економиjи приjе свега туризму као примарноj стратешкоj грани на коjу jе ослонjен развоj цjелокупне привредне снаге.
У циjелом контексту раста циjена не треба заборавити да се утицаj на локалне економиjе може планирати и шпекулативно спроводити при чему не треба подциjенити тржишне интересе и могућност да преко њих неко поентира, а да наша перцепциjа остаjе на нивоу равног jеднодимензионалног посматрања промjена.
Према његовим ријечима то се зове „дух из боце“, а да ли jе црногорска економиjа спремна за пуштање духа из боце и његов утицаj на животе грађана Црне Горе дjелуjе као тешко питање али са лаким одговором. Просто, црногорска привреда нема иза себе jаке институциjе коjе контолишу цjеновне и инфлаторене токове и држе их на разумно прихватљивом нивоу коjи неће изазвати турбуленциjе али даjе подстрек бржем и динамичниjем економском расту. Наша инфлациjа ниjе контролисана? Наша инфлациjа jе у сигурним рукама? Нажалост са тачке коjа jе суштинска за поjаву непродуктивне инфлациjе одговор jе jасан и негативан, jер наше циjене не расту због поjачане потражње коjа би опет била условљена повећаном стопом запошљавања директно сразмjерно њеном расту. Ових дана се та цjеновна лавина сручила на наше границе и као што jе jасно да свака држава ради за себе питање jе шта Црна Гора може урадити за привреду и грађане, а приjе свега за грађане jер привреда и поред проблема због раста циjене енергената и логистичких трошкова као и осталих издатака у линеалрном ланцу, своjе обавезе односно трошкове пребацуjе или боље рећи укалкулише у циjене роба и услуга краjњим купцима и потрошачима.
За разлику од Владе Црне Горе коjа се као по обичаjу прави мртва, озбиљна, Европска комисиjа засиjеда и разматра мjере коjе ће дониjети и коjим ће смањити утицаj инфлациjе у своjим чланицама, даjући им потпуну слободу, у оквирима Мастрихта, да самостално штите своjе економиjе. Европска комисиjа планира како да обузда удар на стандард своjих грађана са jедне стране и како да помогне привредну са друге стране. Обjе ове стране ниjесу лице и наличjе како се то обично код нас воли доживљавати већ симболичан исказ бриге о оба учесника привредног и тржишног процеса, подjеднако, казао је он.
Оно што jе битно истаћи за Црну Гору, jер jе она за нас фактички jедино значаjна, jесте да циjене деривата никако не смиjу бити тзв. свете краве већ њихова структура мора бити jавно и егзактно присутна како би се знало коjи дио краjње циjене од литра бензина или дизела коме припада и колико држава узима од грађана, те колико може смањити своj „залогаj“. То jе први корак, а други би био да видимо што ко од партицапаната може учинити да би се трошак горива за привреду и грађане смањи на ваљан ниво, иако jе то тешко егзактно утврдиити jер увиjек држава тежи што већем узимању па самим тим ни повећање циjене њоj ниjе ништа друго него непланирани добитак коjи остваруjе преко акциза и пореза.
– Сигурно jе да jе наjвећи слављеник управо министар финансиjа коjи може бити задовољан додатним пуњењем буџета коjе, као што jе већ речено, долази прилично непланирано а битно jе из простог разлога што ће дониjети више новца у каси чиме се, упркос лошим процjенама о економском расту од стране ММФ, министар може хвалити домаћоj и страноj jавности – казао је Рабреновић.
Пуниjи буџет обезбjеђуjе плаћања према кредиторима у предвиђеним роковима и смањуjе потребу за задуживањем па самим тим и смањењем минуса у буџету повећава се кредитни реjтинг државе, а додатно такав статус државе се користи према домаћоj jавности. Политички ефекат коjи ће овакав ефекат издашног пуњења буџета имати обезбjеђуjе да се планира проjекат мегаломански и непримjерено назван Маршалов план – Европа сад. Порука коjа се шаље jе jасна, можда jесте било малог повећања циjена али ће вам уското плате бити на нивоу плата у Словениjи, зато вриjеди да се мало истрпи инфлациjа. Ако погледамо уназад неколико децениjа, а приjе свега од обнове независности, изузев оне епизоде глобалне економске кризе и поjаве инфлациjе 2008. године, ниjе били никаквих већих осцилациjа на тржиштима. Самим тим, грађани су и заборавили (а неки тада ниjесу ни били рођени) оне мрачне године хиперинфлациjе и безвриjедних милиjарди у нашим рукама, закључује Рабреновић у саопштењу.
