Потпредсједник Либералне партије Јово Рабреновић је поводом актуелне политичке ситуације у Црној Гори и последњих дешавања поручио да онима којима су уста била пуна демократије и слободе синуше маске а да је од слогана "Не дамо светиње" остало само "Не дамо фотеље".
Текст преносимо интегрално:
"Ако jе судити, по првом мjесецу 2022, каква ће бити година пред нама, онда смо дебело у проблему. Таман кад смо помислили да смо са феноменима, коjима смо прошле године свjедочили и коjи су сличили више неким лоше режираним филмовима научне фантастике него ли каквоj реалности, завршили, а оно испаде не лежи враже. И тако, у jедноj малоj држави на брдовитом Балкану, ђе се у задњих годину дана заборавило на мултикултуралност, мултиетничност, слободу вjероисповjести и љуби ближњег свога, ствараjући на све начине подjеле и онемогућаваjући суживот на коjи су Црногорци, без обзира на вjеру или етничку припадност, могли вазда бити поносни, они коjима уста биjаху пуна демократиjе и слободе, скинуше маске и од слогана ,,Не дамо светиње” оста само “Не дамо фотеље” и тиме показаше да су од ,,светиња” њима важниjе само фотеље.
Сетиће се сви узбуђења међу грађанством, кад им саопштише, не тако давно, мада ми се чини да су од тад три виjека прошла, колико смо за тако кратко вриjеме успjели назадовати, да ће први пут у историjи Влада ове државе бити експертска далеко од политике и свега онога што спочитаваше бившоj власти ове наше мале државе. Борци за демократиjу, за права грађана (пардон народа), за луксембуршки животни стандард, за квалитет и за досљедну примjену прописа. Ни кад нам се указа премиjер како љуби ковчеге и врши причест из исте кашике као и стотине других грађана, у jеку пандемиjе, ми не вjеровасмо да закон ниjе jеднак за све. Мишљасмо како нас наш очњи вид обману, како не може бити да заговорници правде и слободе раде супротно прописима и мjерама коjе сами доносе. Изгубисмо вjеру у себе, али не у њих. Вакцинисасмо се, опскрбисмо се потврдама, маскама, дистанцама, отказасмо свадбе, сахране, саучешћа изjављивасмо телеграмима и ваjбер порукама, рођендане слависмо сами са собом у четири зида, музичаре посласмо да пjеваjу на друштвеним мрежама, кафићима и ресторанима одложисмо касновечерње посjете, позоришта, биоскопе и друге манифестациjе остависмо за нека срећниjа времена. Jер мjере jе дониjела Влада, мjере су за наше добро, ми вjеруjемо Влади и њеном залагању за нашу добробит (иако су се у пракси сами демантовали).
Пуче тиква, донесе сjевер виjест о мањинскоj влади и заљуљаше се фотеље. Мjере на снази, jасно и недвосмислено веле (ако ме опет вид не вара, прочитаjте ипак сами, да не буде да сам вас обмануо) да су забрањена сва окупљања грађана и на отвореном и у затвореном. Због заљуљаних фотеља, неколицина грађанства брже боље заборави на мjере, на све оне отказане догађаjе, на све оне комшиjе, приjатеље, рођаке коjи због мjера осташе без посла, заборави и на оне почивше (а њих биjаше наjвише), коjе због мjера не биjаше могуће ожалити ни испратити како доликуjе. Почеше окупљања, услиjедише и позиви за нова. И можда се томе не би придао толики значаj, да они коjи писаше мjере, (исти они коjи не санкционисаше своjе саборце у кршењу истих прошле године), не изрекоше jавно да ће и они, супротно мjерама на снази, изаћи на улице и придружити се окупљањима jер треба бранити изборну вољу народа. Експертска Влада, коjа jе, или би бар требало да jе, састављена од стручњака из одређених области, брани изборну вољу народа, коjи њих ниjе ни бирао.
Експерт из области здравља, на челу тог ресора, супротно професионалним и моралним принципима, коjи jе учествовао у писању и доношењу мjера за сузбиjање ширења корона вируса, jавно даjе примjер да мjере треба кршити и присуствовати окупљањима. Због изборне воље грађана или фотеља? Док су министри на улицама, ко ће бринути о поштовању мjера? Ко ће дати примjер грађанима? Ко то одлучуjе о нашим животима и коме смо повjерили да води ону наjосjетљивиjу карику, наше здравље? Сjаjан примjер даjе и наjвећа наде ове власти, Весна Братић, коjа ноћас поручуjе мањинама да су непожељне због своjег имена и презимена, вjере и нациjе, иако jе била врла расположена да искористи партиjе мањина да jоj чуваjу фотељу, док их сада назива погрдним именима и пита се како се то усуђуjу да имаjу своjе мишљење.
Фотеља jе светиња, а светиња се не дира, jер онаj ко у њу сjедне, са њом постане jедно и не даj боже да услиjеди ампутациjа.
Али да знате, до нас jе, ниjе до њих."
