Предсједник Удружења правника Црне Горе проф. др Бранислав Радуловић сматра да су пред посланицима Скупштине Црне Горе само двије опције – скраћење мандата парламенту или избор мањинске владе.
Он је у интервјуу за "Дан" рекао да би у демократским и стабилним друштвима вјероватно била извјеснија опција пријевремених избора, али би они у овом тренутку, како сматра, додатно успорили неопходне реформе и ЕУ интеграције.
У тренутку када влада премијера Кривокапића евидентно нема подршку у Скупштини, што и сам премијер признаје, које су могуће опције које би биле сагласне са Уставом?
Сходно Уставу, постоје само двије неупитне опције. Прва је да након што, у складу са чл. 107 Устава, Скупштина изгласа неповјерење Влади, постојећи сазив Скупштине скрати себи мандат, чиме би се створили услови да се закажу пријевремени парламентарни избори. Друга опција је да се након изгласавања неповјерења Влади, у истом сазиву Скупштине, од стране постојеће или неке друге парламентарна већине обезбиједи довољан број потписа како би се приступило избору новог мандатара који би предложио нови сазив Владе.
Која је од те двије опције по вама боља?
То није правно већ политичко питање, јер су обје опције легитимне и рјешење зависи од одлуке самог парламента. У демократским и стабилним друштвима вјероватно био била извјеснија опција пријевремених избора.
Међутим, избори траже поцедуру и вријеме, што би на најмање пола године додатно одложило избор врховног државног тужиоца, четири угледна правника у Судском савјету, као и избор судија Уставног суда. Додатно, ту је и потреба да се иновира изборно законодавство. У условима расписаних пријевремених парламентарних избора засигурно се не би могло рачунати да се оствари двотрећинска или тропетинска већина потребна за изгласавање носилаца правосудних и других уставних функција. Такав сценарио био би врло неповољан за већ сада врло нарушену институционалну кризу у органима правосуђа и тужилаштва, а самим тим Црна Гора не би могла рачунати на добар будући извјештај ЕК.
Како тај процес мог помоћи, или у њему евентуално одмоћи, још увијек актуелна влада и њен премијер?
Умјесто да убрза процес ЕУ интеграција, постојећи сазив Владе, нажалост, довео је до његове блокаде. Без обзира на њено видно маркетиншко настојање да себи обезбиједи придјев европска, она је и на унутрашњем и на спољноом плану по том питању препозната је као "стагнирајућа".
Што се самог премијера тиче, у тренутку када је са 41 гласа подршке у Скупштини дошао у позицију да га подржава нешто око 10 одсто укупног броја посланика, он има двије опције. Прва је да истрајава не тези о "најбољој влади у историји" и да ту тезу брани у Скупштини вјерујући да ће добити потребну већину. Друга је да, као што би то урадио сваки предсједник владе у земљама западне демократије, сходно члану 105 Устава, поднесе оставку. Био би то частан потез, чиме би и себе и чланове свог кабинета поштедио врло непријатне расправе о повјерењу у Скупштини. Тим чином би, макар симболично, помогао да се убрзају политички процеси и да се тежиште одлучивања пренесе на Скупштину, која би се врло брзо морала опредијелити за једну од двије напријед наведене опције – избори или нова влада.
