Влада Црне Горе је, на 49. сједници, којом је предсједавао премијер Здравко Кривокапић, ради усаглашавања са Законом о Војсци, донијела уредбу о престанку важења Уредбе о бројној величини, саставу и начину ангажовања активне резерве Војске Црне Горе и Одлуку о бројној величини уговорне резерве Војске Црне Горе.
- Законом је установљен нови концепт резервног састава Војске, који се састоји од уговорне и стратегијске резерве, а не активне и неактивне резерве као што је било прописано раније. Новом Одлуком је одређено да се уговорна резева састоји од 30 резервних официра, 30 резервних подофицира и 40 резервних војника- наводе у саопштењу.
Влада је донијела Одлуку о Енергетском билансу Црне Горе за 2022. годину који обухвата: Биланс електричне енергије, Биланс угља, Биланс нафте, нафтних деривата и биогорива, Биланс природног гаса и биланс топлотне енергије за даљинско гријање и/или хлађење и индустријску употребу. Документ је припремљен на бази података о билансу електричне енергије добијених од стране Електропривреде Црне Горе, ЦЕДИС-а, ЦГЕС-а, произвођача електричне енергије у Црној Гори, биланса угља од стране Рудника угља, као и процијењеног промета нафтних деривата од стране нафтних компанија.
Такође, узете су у обзир и потребе појединих привредних субјеката (Унипром КАП, Тошчелик Никшић, неколико грађевинских фирми и др.) који поједине енергенте набављају у сопственом аранжману. У 2022. години бруто потрошња електричне енергије планирана је на 3.571,93 ГWх, а покрива се: производњом из сопствених извора 3.519,15 ГWх, салдом (увоз/извоз) 52,78 ГWх. Учешће електричне енергије из хидроелектрана у укупној планираној производњи електричне енергије у 2022. години је 53,33%, термоелектране 37,42%, вјетроелектрана 9,15% и соларних електрана 0,10%. Од укупних потреба за енергијом, Црној Гори недостаје значајан дио, који је у 2020. години износио, 43,60%, у 2021. години се процјењује недостатак од 43,30%, а у 2022. години се планира на 47,09%. Највећи утицај на укупни дефицит енергије имају нафтни деривати и природни гас, који по плану за 2022. годину чине 46,57% укупне потрошње енергената, а за потребе домаћег тржишта се у потпуности увозе.
