Србија, Сјеверна Македонија и Албанија обавезаће се заједничким споразумом на удружена настојања у правцу сузбијања утаје пореза у те три државе.
То стоји у тексту Меморандума о разумијевању, у који је Радио Слободна Европа (РСЕ) имао увид, а на који би представници три државе требало да ставе потпис у македонском граду Охриду, на састанку иницијативе "Отворени Балкан" заказаном за сриједу, 8. јун.
Осим овог, у Охриду ће бити потписан и споразум о признавању високошколских диплома, те меморандуми о културној и сарадњи у области туризма.
Ни у једном од четири планирана документа се не спомиње проширење, али се упућује позив евентуално заинтересованим државама за сарадњу у будућности.
Иначе, на самиту у Охриду присуствоваће по први пут и представник Црне Горе, премијер Дритан Абазовић.
Он је изложен критикама дијела јавности у земљи због неискључивања могућности да се Црна Гора придружи "Отовреном Балкану", иницијативи зачетој 2019. године, која до данас, без обзира на то што има подршку ЕУ, како раније тако и актуелне администрације САД, није остварила проширење.
У Охрид долази и Зоран Тегелтија, предсједавајући Вијећа министара БиХ, о чему Предсједништво те државе, како је изнио један од његова три члана Шефик Джаферовић, није обавијештено.
Тројица иницијатора Еди Рама, премијер Албаније, Александар Вучић, предсједник Србије и Зоран Заев, бивши премијер Сјеверне Македоније, осмислили су овај концепт са сврхом успостављања зоне слободног кретања људи, роба и услуга на Западном Балкану.
Шта пише у дијелу о порезу?
У тексту Меморандума који се тиче пореза, а који се потписује десет мјесеци након што је ова западнобалканска иницијатива и званично названа "Отворени Балкан" умјесто ранијег имена "Мини Шенген", напомиње се да потписнице имају у виду "повећани значај" сарадње у борби против фискалне евазије, односно избјегавања плаћања пореза.
"Одредбе овог документа нец́е резултирати било каквим посебним одлукама или активностима које би биле обавезујуц́е и наметнуте било којој од страна или трец́ој страни", подвучено је у Меморандуму.
Између осталог, у укупно осам чланова договора се наводи и потреба заједничког рада на подстицању поштовања пореских обавеза у три државе. Додаје се и да свака држава може именовати особу која ће у њено име координирати активности по питању пореске дисциплине.
Такође, свака страна сноси своје трошкове примјене Меморандума.
Убрзавање признавања диплома
У тексту предвиђеног Споразума у области међусобног признања диплома, у који је РСЕ имао увид, изнијето је залагање за убрзавање процедура признавања високошколских диплома између Србије, Албаније и Сјеверне Македоније.
Споразум од седам чланова се односи на образовне профиле петог нивоа (високо школско образовање), као и на нивоу од шест до осам Европског оквира квалификација (од напредног до врхунског високошколског знања и вјештина).
Прецизирано је да у случају диплома које су овјерене Апостилле печатом надлежне институције поступају по директном признању. Апостилле печат је ознака легализације докумената који се користе у међународној правној кореспонденцији.
Уколико се појави сумња у вјеродостојност дипломе, предвиђена је могућност да се електронским путем затражи потврда од институције која ју је издала. Рок за одговор са те адресе је 14 дана, а за комплетно завршавање процеса признавања 20 дана.
Прецизира се да ће дипломе у Албанији признавати Центар за образовне услуге при Министарству образовања, у Србији Агенција за квалификације за професионално признавање, а у Сјеверној Македонији Јединица за признавање професионалних диплома Министарства образовања.
Три чланице "Отвореног Балкана" позивају и у овом случају остале државе Западног Балкана да се придруже Споразуму.
Меморандум о културној размјени
Како је наведно, са циљем промовисања културне разноликости, међукултурног дијалога и међусобног разумијевања, три стране намјеравају да потпишу и Меморандум о разумијевању у културној сарадњи на Западном Балкану.
У седам чланова Меморандума, у који је РСЕ имао увид, потписници се обавезују на продубљивање институционалне сарадње у култури.
Уговорне стране наводе да ће настојати да повец́ају број конкурса за финансирање културних пројеката.
"Приоритет ц́е бити давани пројектима мобилности који су иновативни, експериментални и/или мултидисциплинарни, и који повезују потенцијалне оператере из више уговорних страна", наводи се у документу.
У члану 6. Меморандума се прецизира да ће државе потписнице "у најкраћем могућем року" израдити "заједнички културни календар".
У плану "туристичка мапа"
У Меморандуму о разумијевању у области туризма на Западном Балкану, који би такође требало да буде потписан у Охриду, а у који је РСЕ имао увид, предвиђа се пак формирање туристичке мапе под називом "Отворени Балкан".
Државе потписнице се обавезују на подстицање контаката између својих туристичких организација и радника, а предвиђено је и формирање посебне радне групе за ову област.
"Уговорне стране се, формирањем посебних радних група, обавезују на идентификацију правног оквира у области туризма, као и да ц́е покренути напоре за усклађивање својих закона", прецизирано је у једном од осам чланова Меморандума.
Уз то, потписнице наводе да ће настојати да размјењују информације о својим законодавствима из области заштите природних ресурса и очувања историјског и културног насљеђа, који су туристичке атракције.
"Уговорне стране ц́е, у складу са својим домац́им законима, промовисати стварање повољних услова за привлачење инвестиција у туристичку привреду", наводи се још.
Као елемент слагања све три стране у области туризма, прецизирано је да се ширење поморског, ријечног и језерског туризма може сматрати "капијом регионалног туризма".
