„Група бошњачких интелектуалаца жели да формира нову бошњачку политичку организацију, која би вратила достојанство Бошњацима у Црној Гори. Напокон је пао диктаторски режим Мила Ђукановића, али је статус Бошњака у Црној Гори и даље маргинализован. Зато група интелектуалаца, све три генерације, жели да врати достојанство Бошњацима у Црној Гори. Спремни смо на предлог припадника српске интелигенције за дијалог о помирењу у интересу будућности. Зато смо расположени да организујемо у Бијелом Пољу конференцију српских и бошњачких интелектуалаца у Црној Гори о помирењу јер само тако можемо ићи у корак с токовима европске културе и цивилизације”, каже у разговору за „Политику” академик Шефкет Крцић, редовни професор филозофије, етике и естетике на Универзитету у Новом Пазару и проректор Интернационалног универзитета, некада и Универзитета у Црној Гори.
Он је 1989. године са групом универзитетских професора основао Социјалдемократску партију и био предсједнички кандидат у Црној Гори. Након политичког удаљавања са универзитета у Нови Пазар и на друге универзитете у региону отуђио се од политике, бави се професуром, а медији у Црној Гори и Босни стидљиво су најавили његов повратак у политички живот Црне Горе.
Који су конкретни разлози повратка политици и која је ваша политичка позиција?
Једноставно, приморала ме болна чињеница да Бошњаци нису заступљени у новој влади Црне Горе. Кривицу за то не сноси само предсједник Владе већ и представници бошњaчких групација, који не заступају бошњачке политичке и социоекономске интересе. Бошњачки политички посланици као да нису схватили промјене, већ се слијепо држе конформистички и полтронски на страни пораженe Демократске партије социјалиста (ДПС). Зато сматрамо да је то стање апсурдно и да су такви заступници заборавили на народ који је за њих гласао.
Које су то нове идеје које бисте унијели у политички живот како бисте вратили достојанство бошњачком народу?
Бошњаци у Црној Гори, Босни и региону су аутохтон европски народ, према томе Бошњаци нису дошли ни са Истока, ни са Запада. Међутим, и данас због велике пресије на Бошњаке – ДПС их је својевремено подијелио на пет група, а Роме у четири групе, не би ли пред попис изгубили национални субjективитет – принуђени су на масовно исељавање. Овог пута исељавање не иде према Истоку, већ према Западу и далекој Америци. Позиција бошњачке групе којoj припадам жели да покрене једну либералну, бошњачку организацију, која се баштини на најбољој традицији идеја из бошњачке историјске традиције, почев од великана етичког и политичког идеала Прушчака, Ејуповића, др Башагића, па све до истакнутих европских бошњачких либерала попут Адила-бега Зуфилкарпашића, академика Мухамеда Филиповића, који је био изузетно виђен мусафир на формирању Либералног савеза на Цетињу 1990, академика Смаила Балића, Пашаге Манџића и Салиха Бурека, филозофа и етичара Расима Муминовића, историчара Мехмедалије Бојића и других либералних проевропских мислилаца. Ми желимо да окупимо бошњачку интелигенцију и дамо им путоказе како ићи у будућност.
У чему бисте се ви конкретно разликовали од досадашњих политичких организација попут СДА и Бошњачке странке?
Наша идеја је припремана више од једне деценије и јавила се као политичка потреба. Зато смо прије више година основали Отворену љетњу политичку школу на дестинацији Хоџин раван на Проклетијама, како бисмо школовали младе кадрове и припремали политичку акцију јер постојећи факултети по новом систему рада не школују квалитетне кадрове.
Како мислите да остварите ове идеје с обзиром на то да у јавности важите за идеалисту и утописту?
Филозофија и политика су у корелацији од Платона и Аристотела, преко Хобса, Спинозе, Канта, Маркса, Попера до данас. Послије 32 године вратио сам се својим младалачким идеалима јер желим своје животно искуство да пренесем млађим генерацијама, којима сам предавао широм Југославије. Желим да млади Бошњаци схвате да је народ којем припадају незаштићен.
Исто тако, и Срби су у Црној Гори до 2019. били незаштићени, али их је митрополит Амфилохије покренуо литијама. Данас је немогуће Србе асимиловати у Црногорце, док су Бошњаци у дремежу и пријети им асимилација од зелених Црногораца. Зато би моја порука била да се Бошњаци пробуде и буду оно што јесу по националности Бошњаци, по вјери припадници ислама и босанског језика комуникације. У том смислу желимо као нова политичка организација да унесемо етичку димензију у политички живот Црне Горе јер без морала нема суживота ни дијалога. Управо због тога, након рата у Босни и судских процеса, гдје је мојој маленкости суђено због идеја толеранције и људских права, треба да прихватимо напокон предлоге припадника српске интелигенције за дијалог о помирењу у интересу будућности.
Очекујете ли негативне реакције постојеће Бошњачке партије и с којим партијама би ваша странка евентуално ушла у власт, односно предизборну коалицију?
Захваљујем се на изазовном питању. Биће ми драго да неко из Бошњачке странке реагује на наш демократски искорак. Кад сам покретао јавно дебату на конференцијама о статусу Бошњака, њих није било на јавној сцени, или су се крили, или су били у другим политичким опцијама. Свеједно, и с њима ћемо пристати на дијалог, под условом да се дистанцирају од злочиначког ДПС-а, који је учествовао у агресији на Босну и монтирању судских процеса у Санџаку. Најзад, водићемо дијалог са скупштинском већином, а посебно са групацијама За будућност Црне Горе и Мир је наша нација, с циљем да и њих тестирамо јер смо сви пред изазовом дијалога. И наша Бошњачка либерална опција жели да се расвијетли духовна и етичка традиција Црне Горе, о чему претходна диктаторска власт није имала појма, већ је угрозила духoвни и научни живот Црне Горе и омогућила да се угаси најзначајнији пројекат – Енциклопедија Црне Горе.
(Политика)
