Иницијативу за сазивање колегијума и сједнице Скупштине 28. априла на којој би требало да буде изабрана 43. Влада Црне Горе јуче је доставило 46 посланика нове парламентарне већине, након чега је потпредсједник парламента Страхиње Булајић, функционер Демократског фронта, поднио оставку.
Он је као први потпредсједник од троје потпредсједника предсједавао Скупштином од смјене предсједника парламента Алексе Бечића. Након његове оставке спорно је ко ће и како сазвати сједницу парламента пошто овакве ситуације у Црној Гори нису забиљежене.
Према Пословнику, сједницу заказује предсједавајући којег бира Скупштина након што се претходном предсједавајућем констатује престанак мандата.
Угледни црногорски правници Благота Митрић и Ђорђе Блажић слажу се да у вези са сазивањем сједнице у случају оставке предсједавајућег постоји правна празнина јер Црна Гора нема закон о Скупштини.
Дугогодишњи професор уставног права Благота Митрић каже за "Дан" да би сазивање Скупштине од стране Бранке Бошњак или Ервина Ибрахимовића било неуставно и противно Пословнику.
– Мора се испоштовати процедура предвиђена Пословником. Исто као што је Бечићу изгласана смјена тако се и садашњем в.д. предсједника Булајићу мора констатовати оставка и прекид његовог мандата као посланика, јер је поднио оставку и на ту функцију. Пословник предвиђа да се потом констатује почетак мандата новом посланику из Нове српске демократије који ће га замијенити и тек онда се бира в.д. предсједника парламента, што би у овом случају била Бранка Бошњак, која долази из другог најбројнијег клуба посланика – објаснио је Митрић.
Он је потврдио да у актуелном међустраначком спору око тога да ли други потпредсједник Скупштине може заказати сједницу ако то одбије први предсједавајући постоји правна празнина и додао да се оно што није третирано Уставом и законом рјешава примјеном тумачења аналогије.
– На исти начин на који је смијењен предсједник Скупштине мора се обавити и констатовање оставке Булајића и избор новог посланика и давање мандата другом потпедсједнику – прецизирао је Митрић.
Декан Факултета за државне и европске студије Ђорђе Блажић казао је за "Дан" да у овој ситуацији у Црној Гори постоји правна празнина, да има много злоупотребе права, а угрожена је и функција парламента који не доноси законе, што је, како је истакао, потпуно неприхватљиво.
– То су пропусти система јер имамо посланике који то нису и Владу која то није – рекао је Блажић.
Он је додао да је Црна Гора ушла у зону неуставности и незаконитости и да је неопходно што прије деблокирати рад парламента ради остваривања интереса грађана.
– Поставља се питање легитимитета и легалитета нове владе. Сада имамо предсједника државе који је прекорачио овлашћења и грубо прекршио Устав као највиши правни акт одредивши мандатара, а онда мандатар хоће да формира владу без министарстава. На основу чега они хоће да бирају ту владу – пита Блажић и додаје да не постоји правни основ за то.
Он истиче да је сазивање сједнице Скупштине мањи проблем од њене блокаде јер је недопустиво да Скупштина не функционише.
– Недопустиво је да се представници партија који предсједавају парламентом, из неких личних или партијских интереса, надгорњавају ко хоће, а ко неће заказати Скупштину, која мора да функционише јер је њено постојање основ функционисања државе. То што ми имамо лоше законе то је пропуст нашег система, који се мора стално исправљати и дорађивати. Ако неко неће да сазове сједницу, онда има неко ко хоће и нема тог суда који би довео у питање иницијативу 41 посланика за сазивање сједнице и нема тог закона који ће да пропише одлуку са циљем да орган не функционише – нагласио је Блажић.
