Годишњица побједе коалиција "За будућност Црне Горе", "Мир је наша нација" и Црно на бијело" на парламентарним изборима и одлазак Демократске партије социјалиста (ДПС) у опозиционе клупе пролази готово непримијетно у јеку најновијих тензија на дневно-политичком плану и пандемије коронавируса.
Од побједе и фотографија са прошлогодишњег славља остала је само блиједа сјенка и сјећање, док се грађани сваким даном суочавају са новим ударима на џепове: од скока цијена хљеба и уља до бројних отказа који су подијељени у доба короне.
У позадини је остала мелодија "Весели се српски роде" и двије заставе- симболи заједништва, а истовремено и подјела.
Само неколико дана пред 30. август ове године десила се рекордна заплијена кокаина, највећа до сада у Црној Гори, што су из власти представили као велики корак и помак ка рушењу криминалних токова.
Принцип "да не буде да не радимо ништа" показао се и у случају заустављања радова на мини хидроелектрани Скрбуша, протести на планини Сињајевина због изградње војног полигона уродили су плодом, увођење дјечјег додатка и бесплатних уџбеника за ђаке.
Дио јавности коментарише и да се након развлашћивања ДПС-а побољшао статус српског народа у Црној Гори. Огроман помак и похвалу можемо упутути Министарству одбране које је одлучило да ове године не пошље преставника на обиљежавњу акције "Олуја", а ту је и иницијатива Демократа да се злочини против српског живља у Пиви и селу Велика, код Плава у Другом свјетском рату прогласе за геноцид, с тим што је ДФ први то предложио још у децембру 2020. године.
И док дио јавности тврди да су изборе добили црква, народ и преминули митрополит Амфилохије, нови актери власти тврде да земљу воде ка европском путу и преузимају заслуге за побједу.
ДФ као главни стожер бунта и организатор свих протеста против Ђукановићевог режима сматра да Влада није испунила очекивања, док поступке премијера Здравка Кривокапића означавају као издајничке.
Међу највећим критичарима из њихових редова одмах се истакао лидер Покрета за промјене (ПзП) Небојша Медојевић који је од почетка тврдио да Влада неће успјети да оствари оно што грађани од ње очекују.
Према ријечима посланика Демократског фронта (ДФ) Јована Вучуровића, за годину дана није демонтиран и уништен злочиначки режим Мила Ђукановића, који је деценијама терорисао овај народ.
- Умјесто да се одавно на оптуженичкој клупи или иза решетака налазе Мило Ђукановић и остали из његовог окружења који су уништавали и пљачкали Црну Гору тридесет година, ми данас гледамо како су ти ликови осилили и како пријете грађанским ратом. То је слика Црне Горе годину дана након избора, а и даље траје кохабитација са тим и таквим Ђукановићем, и даље су у тужилаштву и судству особе које припадају његовој хоботници- казао је Вучуровић у изјави за Портал Дана.
Истакао је да је ствар врло јасна- нестабилности ће бити све док се власт не обрачуна са политичко-криминалном организацијом ДПС-а.
- Без обрачуна са идеологијом усташе Секуле Дрљевића нема слободне Црне Горе. Да је ДФ био у позицији да одлучује, сигурно је да ови ликови, попут Ђукановића, Вељовића и слични, не би имали могућност да поново роваре по овој држави, а Црна Гора би данас била на путу владавине права и економског просперитета- додао је он.
Директор Друштва за истраживање политике и политичке теорије Владимир Павићевић каже за наш портал да су годину дана након велике августовске побједе грађани Црне Горе задовољни што је Милов ДПС развлашћен на изборима, али су незадовољни учинцима Здравка Kривокапића и његове Владе.
- Показало се да је Kривокапићева Влада нереформска, неекспертска и неуспјешна и грађанима је жао што није искоришћен моменат за велики заокрет набоље. Данас је већини грађана јасно да Kривокапић није формат политичара и ауторитет какав је на примјер био Зоран Ђинђић након петооктобарских промјена у Србији 2000. године и сва своја велика очекивања везали су сада за владу након Kривокапићеве- закључио је он.
Годишњицу избора засјенило је и најављено устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу и долазак патријарха Порфирија у Подгорицу. Нови састанак и договор парламентарне већине скоро се и не помиње, па су преговори око садашње Владе остали у сјенци догађаја на Цетињу, о чему је Портал Дана и јуче правио осврт.
Чини се да су и даље идентитетска питања доносиоцима одлука важнија од економије и бољег живота грађана.
На крају крајева, чија је то наша Црна Гора?
