- Упркос свим неизвјесностима и ретроградним тенденцијама и успоравању заједничког напретка, државе Западног Балкана, Европска унија, САД и НАТО имају реалну шансу да успоставе јасну, заједничку визију региона која ће бити заснована на неопходним реформама, изјавила је Милица Пејановић Ђуришић на округлом столу на којем је презентовала Безбједносни извјештај за Западни Балакан Атлантског савеза Црне Горе.
Округлом столу на којем су разматране глобалне прилике које утичу на Западни Балкан, присуствовали су представници дипломатског кора у Црној Гори.
Подсјећајући на низ криза које су задесиле свијет и Западни Балкан и на њихове консеквенце са којима се суочавају ове земље, Пејановић Ђуришић је нагласила да је Западни Балкан опет на раскрсници различитих гео-политичких трендова.
- Либерална демократија је у кризи, а западне вриједности доведене у питање, регион је рањив, безбједност није постигнута. Зато се у извјештају посебно наглашава да је неопхопдно да НАТО развије нову визију а да ЕУ, која је до сада показала недостатак намјере да се активно укључи у рјешавање проблема промијену приступ, истакла је она.
Према њеним ријечима, од кључне важности је успостављање ефективног дијалога између САД и ЕУ, које и би резултрао њиховим договором о заједничкој стратегији на Западном Балкану.
Подјећајући како је Западни Бакан, својевремено, био успјешна прича САД-а, она је напоменула да је охрабрујуће што нова администрација у Вашингтону јасно показује намјеру да настави тамо гдје је једном стала, посебно да ће се ангажовати на рјешавању спорних питања у региону.
Све слабости Запада искористила је Русија, подсјетила је Пејановић Ђуришић, рекавши да та земља, као стална чланица Савјета безбједности УН може да блокира све процесе на Западном Балкану. Такође, Русија се због јаких ранијхи политичких и историјских веза намеће као снажан партнер, а сада се етаблира као енергетски, трговински и партнер и инвеститор. Оно што се посебно наглашава у извјештају је чињеница да „мека моћ“ Русије добија на интезитету.
То се посебно односи на Црну Гору последњих година, како током фаза припрема за пуноправно чланствоу НАТО, тако и наког тога, истакла је Пејановић, напомињући како тај утицај остварује преко Српске православне цркве, инсистирањем на панславенском идентитету, шрењем мреже повезаних и наклоњених медија, као и кампањама дезинформација. Према њеним ријечима, руска „мека моћ“ постаје доминантна а регион јој је подложан због слабих институција, лосе информисаности, ниске медијске и функционалне писмености становништва.
Извјештај указује да за разлику од Русије, Кина има другачији приступ, инсистирајући на економији, појављујући се као значајан партнер у изградни инфтраструктуре. Паметно се нуде привлачни аранжмани који, на крају, резуилтирају великим дуговима. Међутим, Пејановић Ђуришић истиче да је та врста утицаја већ препозанта што је охрабрујуће.
Осврћући се на утицај Турске, подсјетила је да се та земља перципира као савезник, са којим земље региона имају успјешну економску сарадњу, али чињеница да, посљедних година, долази до промјене у њиховој спољашњој политици захтијева, по њеном мишљењу, опрез.
Европска унија, као најзаначајнији партнер региона због његове европске перспективе не смије да оклијева и одуговлачи процес интеграција ових земља јер би то могло да има озбиљне последице за спровођење њених стратешких опредјељења у области спољне и безбједносне политике и геополитичких циљева, упозорила је она.
Илуструјући прилике у земљама Западног Балкана, Пејановићева је навела да у свим њима грађанско друштво није довољно развијено и профилисано, није лишено политичког утицаја а да су медији, у неким од њих, под снажним утицајем економскиох и политичких групација.
Манипулисање подјелама и страховима од различитих националних група представља фактор полиитичког организовања, док религија представља најзначајнији елемент у дефинисању националног идентитета. Такође, ниједна од ових земаља нема довољно добро изграђене капацитете за управљање у кризним ситуацијама.
Као једну од посебних слабости региона она је истакла висок степен осјетљивости на дезинформације и лажне вијести које се у региону које добијају на интезиту. Пејановић је истакла да извјештај показује да је Србија главни полигон за артикулисање руских интереса путем медија, званичника и активиста.
У том контексту, као посебно је илуистративан примјер, она је навела „отворено мијешања Србије у унутрашње односе у Црној Гори, која по моделу руске меке моћи, користи пропаганду, пласирање дезинформација у циљу подршке њиховим фаворитима на политичкој и НВО сцени“
Подсјећајући на кључне проблеме у региону који имају безбједоносне импликације, Пејановићева је навела неријешене српско-албанске односе и вези са статусом Косова и дисфункционалност дејтонске Босне и Херцеговине ћија се одрживост све више проблематизује. Као последица укупних процеса у региону профилисали су се и безбједносни изазови попут организованог криминала, тероризм,а и насилног екстремизма.
Једини одговор на ово је побољшање укупне колективне ефикасности безбједносних активности, уз јасно изражену политичку вољу, закључује она.
У извјештају Атланског савеза Црне Горе, појединачно је анализирано стање у свим земљама Западног Балкана, као и утицаји којима су изложене.
Када је Црна Гора у питању, у извјештају се констатује да је било очекивано да ће промјена дуготрајне власти доминантно једне партије донијети бројне проблеме и изазове у политичком, економском и у друштвеном смислу.
- Ипак, околности и платформа на којој се промјена десила учинили су да Црна Гора од сидра стабилности, лидера ЕУ интеграција, чланица НАТО, постане примјер најусјешнијег продора руско-српске политике на Западном Балкану - наводи се у извјештају.
Показује се да је борба против предсједника државе Мила Ђукановића била мотивисана његовом „издајом Велике Србије“ а не његовим аутократским начином владања, а прокламована борба против криминала, уз реваншизам у државној администрацији, показује интенцију да се под борбом против криминала делегитимише независност и евроатлански пут Црне Горе, представљајући државу као кирминалну творевину.
Констатује се да су независно и непристрасно новинарство, као и НВО у великој кризи. Критичари бивше власти постају партијска гласила а неки кључни акционари у сада владајућој „зеленој партији“ УРА.
Једно партијско запошљавање замијењено је другим, уз прогон политичких неистомишљеника, држава се задужује по највећим каматним стопама. Кинески кредит за изградњу дионице ауто-пута је довео до драстичног повећања јавног дуга и његово финансирање представља огроман изазов за јавне финансије.
Подјећајући да је ранија власт ушла у закашњело рјешавање питања Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори, у извјештају се истиче да је „то отворило простор да се на платфоми социјалне неправде због системске корупције, Србија и СПЦ остваре своје политичке интересе. Формирана је прва влада од увођења вишестраначја без учешћа Демократске партије социјалиста- за столом СПЦ у манастиру Острог“.
„Дикректним финансијским, медијским, обајештајним и логистичким мијешањем у политички и изборни живот, проповједници и учесници рата, формирањем Владе у Подгорици, добили су тренутно потврду да је српски свет могућ и у мирноидопским условима“- каже се у овом извјештају.
Након презентације представници дипломатског кора су се укључили у дискусију. Током њихових излагања посебно је истакнут допринос Атлантског Савеза Црне Горе развоју безбједности и демократије и у Црној Гори и у региону.
Амбасадорка Сједињених Америчких Држава Џуди Рајзинг Рајинке похвалила је иницјативу Атлантског Савеза за израду извјештаја о безбједности Западног Балкана, додавши да извјештај адресира кључне ствари о којима се често говори, као и безбједносне изазове и прилике на Западном Балкану. Она је истакла да је регион Западног Балкана од велике важности за Сједињене Државе, као да ће Америка наставити да сарађује са Европском унијом у циљу потпуне интеграције земаља Западаног Балкана у евроатлантску заједницу. Говорећи о Црној Гори и изазовима са којим се суочава, амбасадорка САД је указала на неопходност заједночког одговора на појаву снажних подјела на националној основи.
Амбассадор Косова Јибер Хиса је истакао важност овог извјештаја посебно због тренутка у којем се тренутно Западни Балкан налази. Он се осврнуо и на пројекат „Српски свет“ казавши да идеје прекрајања граница могу имати негативне импликације по регион.
Амбасадор Словачке Борис Гандел указао је на опасност коју носи национализам подсјетивши на дешавања из прошлости. Нажалост, историја се понавља и поново свједочимо порасту национализма у региону, додао је он.
Одређени број људи је вјеровао да када Црна Гора уђе у НАТО, да ће то ограничити утицај других земаља на Црну Гору, међутим показало се да то није случај, казала је Милица Пејановић Ђуришић одговарајући на питање амбасадора Босне и Херцеговине до које мјере иде страни утицај и да ли ће страни утицај и интезитет тог утицаја бити мањи или већи у будућности. Она је поновила оно што се наводи и у извјештају, а то је да страни утицај у земљама Западног Балканаје у суштини усмјерен према Бриселу трансатлантској заједници.
