Нити је ДПС црногорски, нити су политике ДФ-а просрпске. Наш национални идентитет не би требало да одређује политичке и спољнополитичке свјетоназоре. Нажалост, два овако јака пола су 30 година, у различитим облицима, држала заробљену Црну Гору. Док год је Црна Гора роб неке врсте популизма, имаћемо наше или њихове, патриоте или издајнике, оне који воле и оне који не воле Црну Гору, поручио је у разговору за „Дан“ министар вањских послова Ђорђе Радуловић.
Он истиче да би радио на побољшању односа између Црне Горе и Србије и да нема историјске и културне повезаности.
–У другој недјељи сам позвао министра спољних послова Србије, господина Селаковића, да кажем да сам ступио на дужност и да сам спреман за политичко ресетовање и на сарадњу. Међутим, за танго је увијек потребно двоје. Надам се да ће политичке партије и владајуће структуре у Србији, али и у Црној Гори схватити да су добри односи нужност, и то не само због тога што то Брисел захтијева од нас, већ зато што то наше двије државе и заслужују – казао је Радуловић. Према његовом мишљењу, 2024. година је реална година да Црна Гора заврши свој дио посла за улазак у Европску унију (ЕУ).
• Kада би, према Вашим очекивањима, Црна Гора требало да оствари свој главни спољнополитички циљ – чланство у Европској унији?
– Истраживања показују да чланство Црне Горе у ЕУ подржава скоро 75 одсто грађана. – Преговори захтијевају два актера, Европску унију и Црну Гору. Европска унија је у последњих осам година прошла бројне кризе – мигрантску, економску, ковид пандемију. Што се тиче Црне Горе, ући ћемо у ЕУ када будемо испунили све критеријуме које спроводимо. Не због тога што то Брисел каже, већ стога што реформе треба да спроводимо због наших грађана. Борба против корупције и организованог криминала се очекује у сваком здравом друштву. Ми смо прихватили нову методологију, а вјерујем да када направимо пробој у поглављима 23 и 24, што би, по мојим процјенама, требало да се деси до краја француског предсједавања, значи у мају, ми ћемо бити спремни да затварамо кластере, што значи више поглавља одједном. Према нашој интерној процјени, ми смо спремни да затворимо најмање петшест поглавља, али чекамо да добијемо прелазна мјерила у поглављима 23 и 24. Kада једном пробијемо лед, вјерујем да ће све да иде много брже. Тако да је 2024. година реална година да ми завршимо свој дио посла.
• Недавно сте у Скупштини саопштили да ДФ треба да се реформише или да политички ослаби. Шта тачно подразумијевате под тим?
– Уколико нормална, здрава и еманципована Црна Гора жели да преживи, онда и Демократска партија социјалиста и Демократски фронт треба да се политички ослабе или да се реформишу. Нити је ДПС црногорски, нити су политике ДФ-а просрпске. Наш национални идентитет не би требао да одређује политичке и спољнополитичке свјетоназоре. Нажалост, два овако јака пола су 30 година, у различитим облицима, држала Црну Гору заробљеном. Док год је Црна Гора роб неке врсте популизма, имаћемо наше или њихове, патриоте или издајнике, оне који воле и оне који не воле Црну Гору. Ја у овом тренутку не видим ни да су се ДФ и ДПС реформисали, а нисам сигуран ни у слабљење њихове политичке моћи у овом тренутку, мада је рано за процјену.
• Неки посланици вам спочитавају да министарство на чијем сте челу није направило потребни дисконтинуитет од претходне власти. Једна од замјерки је и одлука о продужавању санкција Русији. Да ли је тако нешто било неопходно?
– Ова влада је изгласана на евроатлантској платформи. Три лидера су се срела и потписала споразум да неће бити промјене спољне политике. Што се тиче санкција Русији, санкције нису наметнуте руском народу, већ за 180 лица због тога што угрожавају интегритет и суверенитет Украјине. Уколико не будемо наставили да пратимо политику ЕУ, то ће бити супротно споразуму, а могло би бити и порука европским партнерима да Црна Гора жели неки други спољнополитички курс. Онај договор по којем ја радим гласи да нема промјене спољнополитичког курса. Погрешно је посматрати чланство у Европској унији као чедо ДПС-а. С обзиром на то да 75 одсто грађана подржава улазак Црне Горе у ЕУ, то је подршка која превазилази подршку било којем човјеку, партији, коалицији. Зарад фактицитета ствари, то је друштвена платформа која има већу подршку него што заједно имају највећа партија опозиције и највећа партија парламентарне већине. Не можемо говорити да је ЕУ продукт једне партије, једног човјека, већ је то платформа коју желе наши грађани.
• Kако коментаришете бројне оцјене да су односи Србије и Црне Горе на најнижем могућем нивоу од, да тако кажем, раздруживања државне заједнице?
– Мислим да односи Црне Горе и Србије морају бити постављени на здраве основе. Задњих 30 година то није био случај. Друштвено-социјални процеси у Црној Гори који трају задњих 140 година не могу бити враћени у рикверц без друштвено-политичких ломова, које нико не жели. Односи двију држава морају бити изграђени на модерним основама. Врло често се говори о томе да је језичка, културна, било која друга повезаност Србије и Црне Горе, sui generis, то јесте јединствен случај у свијету. Ми јесмо двије земље које су тако блиско повезане, али нисмо јединствене. Свакако, и да нема историјске и културне повезаности, радио бих на побољшању односа. У другој недјељи сам позвао господина Селаковића да му кажем да сам ступио на дужност и да сам спреман за политичко ресетовање и на сарадњу. Међутим, за танго је увијек потребно двоје. Надам се да ће политичке партије и владајуће структуре у Србији, али и у Црној Гори, схватити да су добри односи нужност, не само због тога што то Брисел захтијева од нас, већ зато што то наше двије државе и заслужују.
• Да ли неслагање Владе и предсједника Мила Ђукановића још увијек кочи рад Владе?
– Црна Гора је 30.августа претпрошле године први пут доживјела смјену власти. Чињеница да је смјена власти протекла релативно мирно говори о томе да је црногорско друштво довољно самосвјесно, али и о политичкој зрелости црногорског друштва. Kохабитација је увијек тешка и у неким другим, чак и развијенијим државама. И ова кохабитација је тешка, с обзиром на то да се први пут дешава. Влада учи нова правила игре, као и предсједник, с обзиром на то да је до сада имао апсолутну власт. Постоје бројна неслагања између Владе и предсједника, али Устав је јасно дефинисао оне области у којима је неопходно одлучивање обје стране. У Црној Гори се веома често сматра да уколико покренете дијалог да сте ви слабија страна, а у свијету дијалог баш покреће онај који је јачи. Дијалог не значи да се ви слажете са оним са којим имате дијалог. Да смо ми потпуно сагласни, нама дијалог не би ни требао. Чуо сам од посланика појединих партија да ми дијалогом дајемо некоме легитимитет. Нити Влади треба легитимитет од предсједника, нити предсједнику треба легитимитет од Владе, јер они легитимитет црпе у изборима. Вјерујем да ћемо у неком предстојећем периоду наставити консултације око свих оних ствари за које је потребно двојно одлучивање.
