Формирање експертске групе Црне Горе и Републике Српске која анализира прекогранични утицај будуће хидроелектране Бук Бијела на Дрини, треба да обезбједи да не буде потопљен ни један метар ријека Таре и Пиве на територији Црне Горе, саопштио је државни секретар у Министарству екологије Данило Мрдак за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Како је претходно саопштено из црногорског Министарства екологије, експертски тим Црне Горе и Републике Српске ће у наредних мјесец дана прегледати пројектну документацију, структуру и планирани режим рада хидроелектране Бук Бијела, те усагласити надморску висину тачке прелива, односно максималну горњу коту до које будуће вјештачко језеро може да расте.
Србија и Република Српска су поставиле камен темељац 17. маја ове године за изградњу три хидроелектране на Дрини те подијелиле власништво над њима. Међу њима је и хидроелектрана Бук Бијела чија је изградња деценијама спорна за Црну Гору.
Шта је Црна Гора договорила са Републиком Српском?
Појашњавајући договор са званичницима Републике Српске, ентитета у Босни и Херцеговини, државни секретар Данило Мрдак каже да ће ових дана стићи иновирана процјена утицаја на животну средину пројеката Бук Бијела како би била испоштована ЕСПОО конвенција (УН-ова Конвенција о процјени утицаја на животну средину преко државних граница), а да ће потом у Црној Гори бити организована јавна расправа:
- Од 1. септембра ће бити спроведена јавна расправа у Црној Гори о Документу о прекограничном утицају на животну средину како то налаже ЕСПОО конвенција. Све ће бити јавно доступно и ту нема преваре - каже Мрдак.
Националне институције, министарства, агенције као и грађани треба да дају мишљење о том документу, а примједбе ће бити послате органима Босне и Херцеговине, које ће их прослиједити Републици Српској на изјашњење.
Мрдак такође наводи да је додатно договорено геодетско снимање граничног дијела између Црне Горе и Босне и Херцеговине.
- То је дио гдје се састају Пива и Тара, и одакле почиње ријека Дрина. И јасно ћемо видјети гдје се налази кота прелива и гдје се рефлектује на територију Црне Горе. Чак при катастрофалним стогодишњим водама, када имате енормне приливе који не могу да се испусте и дође до преливања бране, ни у тој ситуацији нећемо имати ни један метар вјештачког језера у Црној Гори. Под тим условима нема никаквих проблема за изградњу хидроелектране - истакао је Мрдак.
Идеја стара двије деценије
Идеја о изградњи хидроелектране Бук Бијела на Дрини датира од 2002. године. Након бројних протеста невладиног еколошког сектора и алармирања међународне заједнице донијето је неколико докумената.
Кањон Таре је од девастације заштићен извјештајем УНЕСЦО и Свјетске уније за заштиту природе који је објављен 2005. године, у коме је исказано оштро противљење изградњи хидроенергетског објекта на Дрини којим би било потопљено 12 до 18 километара кањона који од непроцјењиве биолошке и естетске вриједности под заштитом УНЕСЦО-а.
Такође, Декларацијом о заштити Таре коју је 2005. године усвојила Скупштина Црне Горе, трајно се забрањују било какви захвати или радови у кањону ове ријеке.
Тада је на власти била Демократска партија социјалиста која је августа прошле године изгубила изборе након чега су власт формирале Демократе, Грађански покрет УРА и просрпски Демократски фронт који има политички блиске односе са властима Републике Српске.
Данило Мрдак каже да је садашњи пројекат хидроелектране Бук Бијела потпуно другачији од оног из 2002. године када је брана требало да буде толико висока да би поплавила 18 километара кањона Таре, односно територије Црне Горе:
- Након што је Црна Гора изашла из тог пројекта и донесена Декларација о заштити Таре, у новом пројекту спуштена је висина будуће бране, јер ми не желимо да и један метар у Црној Гори буде потопљен - рекао је Мрдак.
Еколози против Бук Бијеле
Еколошке невладине организације су годинама уназад против изградње хидроелектране Бук Бијела, управо због опасности да ће заштићени простор најдубљег кањона у Европи бити девастиран.
Азра Вуковић из невладине организације Греен Хоме за РСЕ каже да је немогуће доказати да хидроелектрана Бук Бијела неће имати утицај на Тару.
- Имамо мишљења стручњака и професора са различитих универзитета који указују да би пројекат Бук Бијела имао негативан утицај на Тару. Не смијемо заборавити чињеницу да ријека Тара има вишеструку заштиту, унутар је националног парка, припада програму УНЕСЦО Човјек и биосфера, потенцијално натура станиште. Све ово би могло доћи у ризик уколико тај пројекат заживи што ми никако не можемо да прихватимо - рекла је Вуковић.
Представник Свјетског фонда за природу у Црној Гори (WWФ Адриа) Милија Чабаркапа поздравља преговоре између власти Црне Горе и Републике Српске о прекограничном утицају хидроелектране.
- Добро је што постоје разговори и иницијатива са црногорске стране да се ревидира пројектна документација како би се видјело да ли ће хидроелектрана имати утицај на Тару. А шта се дешава по дубини и да ли ће ти преговори имати ефекта не могу да коментаришем јер немам пројектну документацију - казао је он.
Међународна арбитража
Прекогранични утицаји су предмет међународног права, каже професор Небојша Вучинић за РСЕ одговарајући на питање како би Црна Гора могла да заштити кањон Таре уколико би изградња хидроелектране Бук Бијела отпочела упркос потенцијалном противљењу Црне Горе.
- Не могу друге државе да изводе актвности и радње а да нанесу штету трећој држави. То је забрањено по међународном праву. Први корак су непосредни дипломатски преговори са заинтересованим странама. Ако то не да резултат, може се покренути поступак на међународном плану, због чињенице да је кањон Таре заштићен од УНЕСЦО - казала је она.
Професор Вучинић каже да се може покренути и међународна арбитража према државама које изградњом хидроелектране угожавају интересе Црне Горе:
- Црна Гора треба добро да анализира утицај хидроелектране и алармира међународну јавност. Било је и пред међународним судом правде спорова између Словачке и Мађарске око градње хидроелектране на Дунаву. Дакле постоје ти механизми - додао је он.
Државни секретар у Министарству екологије Данило Мрдак каже да је пројекат хидроцентрале Бук Бијела у фази израде главног пројекта, односно да још није урађен детаљан пројекат. Он процјењује да би стварна градња хидроелектране могла почети и за двије године.
- Имамо довољно времена да тај детаљни пројекат уважи све оно што су наши ставови и обезбиједимо да ни један метар Таре и Пиве не буде потопљен приликом тих стогодишњих вода - истакао је Мрдак.
А у јуну прошле године, Одбора за спровођење ЕСПОО конвенције,
Жалбу на пројект хидроелектрана на горњој Дрини су Одбору за спровођење ЕСПОО конвенције у јуну прошле године поднијели Центар за животну средину и Аархус центар из БиХ заједно са организацијама Греен Хоме и Озон из Црне Горе.
У жалби се наводи да би нове хидроелектране на ријеци Дрини могле додатно да угрозе заштићени кањон Таре у Црној Гори, који је се налази на УНЕСЦО-вој листи свјетске баштине и која је дио Националног парка Дурмитор.
