Због обимности дневног реда и врло згуснуте агенде рада Скупштине Црне Горе, чини се да су недовољно запажено прошле врло значајне активности Женског клуба, па зато желимо да упознамо јавност да су на последњем засиједању усвојене све наше иницијативе, пуним консензусом, на шта смо врло поносне, саопштено је из Женског клуба.
Желимо да информишемо и обрадујемо родитеље којима по одлуци суда повјерено старање о дјетету, да им убудуће за прелазак границе са дјететом више неће бити потребна сагласност другог родитеља, већ ће бити довољна судска пресуда, а и издавање путне исправе, пасоша, дјетету повјереном на старање једном родитељу ће бити значајно олакшано, и неће требати сагласност другог родитеља уколико се процијени да постоји опструкција. Такође смо прописале и могућност издавања пасоша за ову дјецу, по хитном поступку, ако околности то изискују, наводи се у саопштењу.
Женски клуб је успио да својим амандманима на Кривични законик пропише обавезу надлежном министарству да морају да воде регистар починиоца кривичних дјела против полних слобода над малољетним лицима, као и мјере посебног надзора након одслужене казне, а које подразумијевају забрану примицања мјестима гдје се окупљају дјеца, попут школа, игралишта, редовно јављање полицији, посјете стручним савјетовалиштима, као и обавезу послодавца да при запошљавања на позицијима које подразумијевају рад са дјецом да изврши провјеру да ли се лице налази у евиденцији починиова ових дјела.
- Јако смо поносне што смо успјеле да кроз измјене Закона о обавезном здравственом осигурању убудуће обезбиједимо брачним и ванбрачним партнерима, као и женама које не живе у брачној или ванбрачној заједници а које имају проблема да се остваре као мајке, да могу о трошку државе да имају шест покушаја медицински потпомогнуте оплодње, а омогућиле смо и мушкарцима да о трошку државе имају један покушај лијечења мушке неплодности методом „Мицро ТЕСЕ” у сврху медицински потпомогнуте оплодње. Успјеле смо и да подигнемо старосну границу жене за бесплатне покушаје медицински потпомогнуте оплодње на 50 година. Такође смо се избориле и да обољелим од малигне болести или друге теже болести чије лијечење захтијева примјену терапија које ће довести до неплодности, а немају дјецу, се омогући презервација фертилности неком од адекватних метода на период од пет до десет година или дуже, у складу са медицинским индикацијама и предлогом струке - саопштиле су из Клуба.
Значаjно смо унаприjедиле Закон о медицински потпомогнутоj оплодњи и радуjемо се да су свих наших 24 амандмана на предложени текст усвоjени и постали саставни дио закона. Наши амандмани су омогућили да се закон односи и на жене коjе ниjесу у брачноj или ванбрачноj заjедници, омогућен jе увоз генетског материjала, полних ћелиjа и ткива, затим оснивање банке полних ћелиjа и ткива, као и ћитав низ других значаjних новина коjе ће омогућити онима коjи имаjу проблема да се лакше остваре као родитељи. Знаjући да ова рjешења не значе много, уколико се не омогуће материjална средства за њихову реализациjу, па смо у том смислу, кроз наш амандман, обезбиjедиле милион еура у Буџету 2022. године за ову сврху, додале су.
Пошто смо врло гласне заговорнице оснивања Банке хуманог млијека у Црној Гори, како би кроз тај пројекат покушали да смањимо смртност пријевремено рођених беба, а сва истраживања указују да значајан допринос има коришћење хуманог млијека, те смо амандманом на Буџет за 2022. годину обезбиједиле пола милиона еура у ту сврху. Очекујемо да ће наш партнер у овом пројекту, УНИЦЕФ, такође дати значајан допринос и да ћемо заједнички, до краја следеће године и ми добити Банку хуманог млијека, као што је имају многе земље у нашем окружењу, истакле су.
И на крају, не мање важно, успјеле смо да кроз амандманско дјеловање повећамо издвајање из Буџета за 2022. годину за Државни архив у износу од 29.000 еура, и да та средства буду опредијељена намјенски за реализацију научног пројекта Жене у црногорској патријахалној култури 1879-1918. Пројекат је настао као резултат деценијског рада етнолошкиње и архивисткиње Славке Јовићевић. По први пут ћемо „из женског пера” имати могућност да се упознамо како су наше преткиње живјеле крајем деветнаестог и почетком двадесетог вијека. Новим, родно освијешћеним, приступом реинтерпретације историјског и културног идентитета црногорске жене, надамо се да ће се исправити историјска неправда према нашим преткињама и дати им заслужено мјесто у нашој историји и култури. Женско културно-историјско наслеђе Црне Горе захтијева да буде подробније истражено, сачувано од заборава и презентовано као неодвојиви дио нашег укупног наслеђа, а ово је само почетак нашег доприноса, као Женског клуба, томе циљу, закључено је у саопштењу.
