Црна Гора је током седмогодишњег периода, од 2014. до 2020 године, кроз националне програме Ипа II на располагању имала 279,1 милион еура помоћи, али, упркос томе, кључна поглавља у приступним преговорима су пред блокадом, а нема никаквих наговјештаја када ће преговарачки процес бити завршен. Податак о добијеној помоћи наводи се у информацији Владе из априла ове године о програмима подршке Европске уније (ЕУ) Црној Гори за 2020. годину. Подршка је била усмјерена кроз шест сектора, међу којима су и демократија и управљање и владавина права и темељна права. Упркос томе што је издвојено толико новца, Црна Гора је дошла у ситуацију да су поглавља 23 и 24 буквално у блокади умјесто да буду ако не затворена, а онда близу тога.
О ефектима подршке ЕУ недавно су разговарали премијер Здравко Кривокапић и европски комесар за преговоре о придруживању Оливер Вархељи.
Пресјек помоћи из фондова Европске уније Црној Гори показује да је акценат у планирању подршке стављен на јачање владавине закона. Ако је већ толико новца уложено и ако смо тако често мијењали законе, правили нове процедуре, формирали ново тужилаштво и мијењали Устав 2013. године, оправдано је питање како је могуће да су поглавља 23 и 24 скоро блокирана због недостатка резултата у области владавине права. То мишљење дијели и политички аналитичар Божидар Чолаковић. Како је истакао, без обзира на средства уложена у jачање владавине права (измjена законског оквира и сличне ствари – тек да послуже као лиjепа фасада коjом jе ваљало скренути пажњу европских партнера са суштине), оно што jе упорно изостаjало у периоду од 2014. до 2020. jесте политичка воља, нужан предуслов за постизање било каквог видљивог резултата у области владавине права.
– Догађаjи у постизборном периоду, одjеци и реаговања у вези са измjенама закона о тужилаштву, само додатно увjераваjу у то. Ако се пажљивиjе погледа, постаjе очигледниjе да се ради не о реваншизму нове администрациjе коjа бескрупулозно прави кадровске измjене без обзира на критериjуме, него приjе о сукобу два начина мишљења: парадигме коjа jе била владаjућа три децениjе и приступа коjи jе у потпуности свjестан свих девиjациjа, ограничености и упорног изостаjања битниjих резултата, а коjе поменута парадигма превиђа или, jедноставно, ниjе у стању да то сагледа. Примjера такозване дистрибуциjе правде, у коjима биваjу санкционисани нижерангирани државни чиновници – ма колико и елементарна логика налагала да се испитаjу трагови до оних изнад у хиjерархиjи – има превише да би се створио и привид задовољења правде – казао је Чолаковић за „Дан“.
Како је закључио, више правде посљедично би имало општи благотворан утисак на друштво, што jе, ваљда, и основни циљ реформи и jачања владавине права.
