Бројне знаменитости живописног андријевичког села Краље које се, испод Комова, простире са лијеве и десне стране ријеке Краљштица, свједоче да се на овом простору посебна пажња посвећивала његовању традиције и чувању културних и историјских вриједности. Нису вриједни Краљани заборавили ни своја четири пилота ратног ваздухопловства, па су им у центру села подигли јединствено спомен-обиљежје на ком је монтиран авион „јастреб“ из Другог свјетског рата.
– Краље је кроз своју богату историју, изњедрило бројне личности које су, бавећи се успјешно различитим дјелатностима, биле препознате на нашим ширим просторима. Међу њима запажено мјесто заузимају и четири пилота југословенског ваздухопловства Никола Лекић, Милан Мартиновић, Радомир Ђурковић и Бранко Гојковић. Они су иза себе оставили биографије вриједне дивљења и поштовања. Оставили су свијетле трагове који опомињу да само храбри и велики могу да дохвате небо. Зато су мјештани одлучили да им се одуже на достојан начин кроз ово трајно обиљежје у центру села, које ће освјетљавати њихов лет од завичаја до вјечности – наводи мјештанин Микан Перовић.
На поменутом спомен-обиљежју уклесано је име Николе Лекића, генерал потпуковника ЈНА, пилота ловаца, учесника НОР-а од 1941, носиоца „Партизанске споменице 1941”. Њему је припало високо мјесто у југословенском ваздухопловству, као првом пилоту ЈНА, који је 1956. године пробио „звучни зид” на авиону „сајбер” на домаћем небу. Лекићев подвиг био је куриозитет у историји свјетског ваздухопловства, јер је изведен на авиону који није конструисан да лети надзвучном брзином. Лекић је рођен 1919. у Краљима. Као студент београдског универзитета послије априлског рата 1941. године прикључио се Милешевској партизанској чети, која је формирана и дејствовала на подручју Пријепоља, настављајући пут славне Треће санџачке пролетерске бригаде. Крај рата затекао га је у чину мајора, на дужности помоћника Озне за Трећу армију. Завршетком рата његово опредјељење је било ваздухопловство. Школовао се у СССР, гдје завршава ваздухопловну војну академију, као први у рангу. У Београду завршава вишу војну академију и правни факултет. У ратном ваздухопловству врши дужности од командира ловачке ескадриле до замјеника комданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране. Пензионисан је у чину генерал потпуковника ЈНА. Носилац је већег броја домаћих и страних одликовања и признања. Као спортски радник, једно вријеме је био предсједник ФК „Партизан” у Београду. Преминуо је 1994. године када је и његова урна положена у Краљима.
На спомен-обиљежју у Краљима налази се и име Милана Мартиновића (1917–1996), потпуковник ЈНА, пилота ловаца. Он се, као ученик беранске гимназије, опредијелио за Народноослободилачки поктер. По завршетку рата посветио се ваздухопловству школујући се у Мостару. Као пилот-ловац најдуже је службовао у Пули. Након пензионисања радио је у цивилном привредном ваздухопловству као пилот и инструктор. Умро је у Пули гдје је и сахрањен.
Ту је и име Радомира Ђурковића (1927–1992), пилота ловаца, мајора ЈНА. Он као гимназијалац 1943. године ступа у редове четврте Црногорске пролетерске бригаде. Из рата излази као официр и опредјељује се за ваздухопловство. Завршава Ваздухопловну академију као други у класи пилота послије Другог свјетског рата. Лети на борбеним авионима. Службовао је у Мостару, Задру, Батајници. Био је цијењен и омиљен код својих колега. Послије једног удеса рано се пензионисао настављајући да живи у Панчеву, гдје је умро и сахрањен.
И име Бранка Гојковића (1906–1965), капетана прве класе, пилота ловаца југословенске војске заузело је мјесто на спомен-обиљежју у Краљима. Гојковић послије завршетка четвртог разреда гимназије у Беранама уписује Пјешадијску подофицирску војну академију у Београду. Даље школовање наставља у Ваздухопловној академију у Мостару. Као пилот службовао је у Загребу, Скопљу, Краљеву и Нишу све до априлског рата 1941. године. У априлском рату овај неустрашиви чувар нашег неба међу првима је пошао на борбени задатак са својим авионом и пошао у незадрживи јуриш на њемачке ескадриле које су надирале из правца Бугарске. Тада је његов авион погођен, тако да се морао принудно спустити. Пао је у руке њемачких оружаних снага, одакле је спроведен у њемачко заробљеништво, у ком је боравио до 1945. године. Након повратка из интернације, као административни службеник, радио је у Скопљу и Подгорици. Умро је 1965. године и сахрањен на мјесном гробљу у Краљима уз војне и грађанске почасти.
Мјештани Краља истичу да су ови храбри пилоти достојно репрезентовали свој завичај и Васојевиће.
– Пилоти из Краља су били јунаци нашег неба. Они треба да буду подстрек генерацијама које долазе, њима на славу, а нама на трајно сјећање – поручили су мјештани.
Четворица Краљана су се огледала и у спортском ваздухопловству. Међу њима почасно мјесто заузима примаријус др Ника Лабовић (1908–1970). Он је као студент Медицинског факултета у Београду успјешно летио авионом над Земуном и Београдом. У послијератном периоду његовом заслугом обновљен је „Аеро-клуб” у Беранама на чијем челу се налазио до 1959. године. Био је то период „златног доба”, успона овог клуба према којем је, како је записано, хрлила младост Васојевића. Ту је и Љубо Лабовић (1935–1960) дип. правник. Као ђак беранске гимназије и члан „Аеро клуба” положио је испит за спортског пилота и успјешно летио изнад Берана. Спортски пилот био је и Васо Јојић (1936–2012). Као ђак беранске гимназије и члан „Аеро клуба”, обавио је 101 лет на једрилици, од чега самостално 32 лета. И Миомир Мирчић (1962–2013) је као гимназијалац положио испит за спортског пилота. Био је учесник многих такмичења на просторима СФРЈ, постижући запажене резултате.
Д. Јововић
