Муњевито се јуче друштвеним мрежама проширила вијест да је младић из Плава Ален Емшија био случајни пролазник који је из таласа хладне и набујале Мораче спасио старицу, након што је у ријеку скочила са Висећег моста у Подгорици. С правом је проглашен и херојем, а за Портал РТЦГ каже да није ни слутио да ће тај његов подвиг привући оволику пажњу јавности.
Похладно вријеме, подгорички сјеверац и ледена Морача нијесу били препрека Алену да, без размишљања и страха да ће угрозити свој живот, скочи у ријеку и спаси седамдесетпетогодишњу жену која је скочила са моста Газела.
Од јаког адреналина, каже, није ни осјетио колико је вода хладна.
Ален, који се у слободно вријеме бави планинарењем, у разговору за Портал РТЦГ каже да је и његова баба трагично настрадала тако што се утопила у ријеци, а није имао ко да јој помогне и спаси њен живот. Управо је то био преломни тренутак његовог херојског чина.
"Враћао сам се из центра града према мосту Миленијум. Док сам шетао угледао сам два униформисана лица (полицајца и полицајку) како трче према обали Мораче. Помислио сам да се нешто дешава, да јуре некога да ухапсе, па хајде да видим о чему се ради. Кренуо сам за њима. Стигли смо до моста, гдје сам угледао како је једна жена упала у ријеку", каже Ален.
Затим су се, како додаје, спустили према обали колико су ближе могли.
"Међутим, ту се налазила нека литица коју нијесмо могли да савладамо, а која је била висине око 5-6 метара. Полицајци су отрчали около, према другој обали. Ја сам угледао једно стабло које се спушта до обале и у тренутку одлучио да пробам да се преко њега спустим до обале и помогнем жени која се дави. Ухватио сам се за њега и спустио се. Одмах сам скинуо одјећу и ускочио у воду како бих што прије ухватио жену да је вода не би однијела", прича Ален за наш портал.
Каже и да због адреналина није осјећао хладну Морачу: "Адреналин је био велики. Хладноћу сам тек осјетио касније кад сам видио да је жена на сигурном. Успио сам да дођем до ње и да је извучем на обалу".
Била је, каже, жива, а у једном моменту му је рекла: "Пусти ме".
"Вјероватно је била потресена. Док сам је извлачио из воде видио сам да су и полицајци дошли до обале. Након тога они су звали Хитну помоћ и одрадили свој дио посла. Размишљао сам да одем, да их пустим да раде свој дио посла, али ме задржала само помисао да је моја баба погинула тако што се утопила у ријеци, а нико није имао да јој помогне", наводи овај храбри младић.
Након што се увјерио да је жена на сигурном било му је, каже, лакше.
"Могу рећи да ми је савјест чиста, јер да јој нијесам помогао, прогањало би ме то цијелог живота. Пошто сам често пливао у хладној води у Плавском језеру, тренутна ситуација и хладноћа воде ми није у почетку правила проблем, али хладан вјетар јесте. Ипак, све је на крају одлично прошло и добро се завршило, што је и најважније", казао је Ален.
Признаје и да није слутио да ће овај догађај привући толику пажњу јавности.
"Апелујем да сви поведемо рачуна на људе око себе, да људи покушају да помогну у невољи колико могу. Моја породица и ја смо имали неколико несрећних околности, од којих је једна била да нам је у пожару изгорјела кућа, али уз помоћ наших Плављана и Гусињана и осталих људи добре воље направили смо нову у којој сада живимо", истиче Ален, који живи код сестре у Подгорици, која је подстанар.
Нада се, како каже, да никад у животу неће доци у сличну ситуацију.
