Национални Дан науке установљен на дан рођења једног од највећих свјетских умова Николе Тесле данас се обиљежава у Србији, а захваљујући иницијативи канадског посланика Тома Ракочевића Дан Николе Тесле први пут биће обиљежен и у читавом Онтарију, провинцији која има 15 милиона становника, а не само на Нијагариним водопадима и у Хамилтону.
У САД, гдје је Тесла живио шест деценија, обиљежавање 165 година од његовог рођења биће уприличено на Лонг Ајленду у Теслиној јединој преосталој лабораторији, која је трансформисана у музејски комплекс.
"Сваке године славимо рођендан Николе Тесле како бисмо освијетлили не само његов живот и рад, већ и његов трајни утицај на нас сада и у будућности", рекао је за Танјуг извршни директор Теслиног научног центра Ворденклиф Марк Алеси.
У организацији TSCW биће одржана Теслина рођенданска изложба и рођендански ноћни шоу, за који је улазница 65 долара. Новац ће бити искоришћен како би TSCW прерастао у мјесто будућности - глобални научни центар који унапређује нове технологије и нуди трансформативно учење за све узрасте.
Током дводневних свечаности у Филаделфији у част једног од највећих и најутицајнијих свјетских умова, које су почеле синоћ, у организацији Теслине научне фондације, посјетиоци ће, како је речено Танјугу, моћи да виде и најпознатије Теслине изуме.
У Београду је сваког 10. јула улаз у Теслин Музеј бесплатан, изјавила је за Танјуг директорка Музеја Ивона Јевтић и изразила увјерење да ће и данас, као и последња два мјесеца, Музеј бити пун посјетилаца.
САНУ је Тесли посветила цијелу недјељу, данас је отворена изложба, а биће организован и округли сто "Од талентованог дјечака са Балкана до генија планетарних размјера".
Министарство просвјете, науке и технолошког развоја за Дан науке није припремило посебан програм, док ће у Музеју ПТТ-а приредити трибину "Никола Тесла и начело хармоније у српској култури".
Посланик у парламенту најмногољудније канадске провинције Том Ракочевић за Танјуг каже да ће обиљежавање Дана Николе Тесле у Онтарију допринијети да све више и више Канађана научи о Тесли и да схвате колико наша савремена технологија зависи од његових невјероватних иновација.
"Надам се да ће и љубитељи Николе Тесле широм свијета смислити много креативних начина како би испричали причу о дијелу једног од највећих умова човјечанства и покретали сличне иницијативе", рекао је Ракочевић, који је иницијативу покренуо због личног интересовања и образовања, али и због српског поријекла које га је, како наглашава, додатно учинио да буде поносни поштовалац Николе Тесле.
Ракочевић је подсјетио да је иницијатива веома брзо прошла законску процедуру, што је у Канади прилично ријетко, и да је добила подршку краљице.
Ракочевић је рекао да ће оригинални у јуну потписани документ поклонити Музеју у Београду као и да је одлука да се 10. јул прогласи Даном Николе Тесле у Онтарију резултат и залагања српске заједнице, који настоје да се Теслино име постави на пиједестал који заслужује.
Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, а умро је на Божић 1943. године у САД, гдје је живио шест деценија.
Његовим именом названа је јединица за мјерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је у регистар Унеска. Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, гдје је била његова лабораторија, зове се Угао Николе Тесле.
Данас Теслино име носи и сиром света позната фабрика аутомобила једног од најбогатијих људи на свету. Аутор књиге о Тесли Марк Сајфер наводи да је Илон Маск тиме лансирао Теслу у стратосферу.
Заслужан је за 700 патената од којих је више од 300 заштићених у 27 земаља на пет континената.
Тесла је каријеру почео као помоћни инжењер 1878. године у Марибору, али је те године, због очеве смрти, да би му испунио жељу, уписао факултет. Након студија у Прагу почео је да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву.
Двије године касније стигао је до самог Томаса Едисона, тада најзначајније личности на пољу технике у Америци.
Први патент поднио је 1884. године, а после одласка из Едисонове компаније и оснивања "Tesla Electric Light & Manufacturing". Створио је и значајан број проналазака које никада није покушао да заштити, као што је примјена високофреквентних струја у медицинске сврхе.
Требало му је више од четири деценије да постане редовни члан САНУ, након што је први пут одбијен 1892. Ванредни члан постао је 1894.
