Веселин Мићановић / - фото: УЦГ
19/04/2022 u 13:43 h
Dejan BogojevićDejan Bogojević
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Мићановић: Хиљаду кандидата за диплому магистра

Професорица Природно-математичког факултета Мара Шћепановић казала је за "Дан" да је та установа прије пет година упорно показивала и доказивала да ово није исправан модел за Црну Гору

Проректор Универзитета Црне Горе (УЦГ) Веселин Мићановић истиче за "Дан" да ће током ове године око 1.000 кандидата имати прилику да заврши мастер студије и да неће имати проблем да им обезбиједе менторе како се то дешавало годинама уназад. Он наводи да су евидентирали проблем у садашњем моделу студија 3+2 (основне, мастер), којим сви који упишу основне морају да заврше мастер студије, иако им то не обезбјеђује диплому за тржите рада.

Мићановић истиче да се ради о великом број студената мастер студија који су при крају студија и да у јавности превладава став да имамо белики број незапослених са том диплом, али да се већи број дипломаца увози из региона.

– Имаћемо ове године 1.000 кандидата за завршетак мастер студија. То је дијелом број који је прошле године уписао тај ниво студија и дио студената који по старом моделу након специјалистичкх имају једну годину мастер студија. Та бројка је заиста велика, али немамо проблема са организацијом мастер студија. Као што имамо на бироу рада незапослених и са другим нивоима образовања, тако постоје и са мастером. Ако говоримо о хиперпродукцији диплома онда то треба сагледати реалније јер је број оних диплома које улазе из држава региона већи него што ми добијамо на нашим универзитетима. Ми смо лоцирали проблем упућивања великог броја кандидата на мастер студије који једино на тај начин могу да дођу до дипломе, али се надамо да ће нови Закон о високом образовању омогућити дијелу високошколца да годину раније дођу до завршетка студија – каже Мићановић.

Он наводи како очекују да ће имати довољан број ментора и да је УО усвојио нови правилник за повећање накнада за менторство, како би се додатно наградили.

– Нови концепт студија који важи од акредитације 2017. године по коме су акредитоване студије по моделу 3+2 довео је до тога да кандидати који су завршили основне студије су условљени да негдје морају уписати мастер студије. јер је велики број профила на тржишту рада захтијевао да имају завршених 240 ЕЦТС кредита, као што су занимања наставника, правника, економиста. По овом концепету из 2017. године ми немамо могућност издавања дипломе са 240 кредита, јер су основне са 180 ЕЦТС и мастер са додатних 120 кредита. Негдје је логично да кандидат након основних настави на мастер студијама и он тиме жели да обезбиједи компетенције да задовољи потребе тржишта рада. Увидјели смо да је модел студија прегломазан јер захтијева да сви кандидати морају да заврше још 120 ЕЦТС кредита мастре студија да би могли да конкуришу за радна мјеста. Ми смо по новом Закону о високом образовању аплицирали да модел мастер студија буде конципиран да буде на нивоу М1 и М2, односно да могу да добију диплому са једном годином мастер студија или да заврше комплетне студије. Та могућност је дата за оне којима тржиште рада омогућава запослење са 240 кредита или једном годином мастер студија – каже Мићановић.

Слаби квалитет мастер студија

Дамир Суљевић из Центра за грађанско образовање (ЦГО) наводи да је с обзиром на постоjеће стање извjесно да ћемо имати већу стопу академаца са мастер звањем у држави, а свjесни смо да то звање не мора нужно са собом носити и знање.

– На таj начин ће се значаjно деградирати квалитет магистарских диплома. То повећава и броj ментора, што проблематизуjе и квалитет менторства. Наjављена новчана мотивациjа професорима неће олакшати посао. Раниjе jе по ментору било пет студената, сада то ограничење не постоjи. Што може свакако да утиче на то да и квалитет менторства значаjно ослаби – казао jе он.

Професорица Природно-математичког факултета Мара Шћепановић казала је за "Дан" да је та установа прије пет година упорно показивала и доказивала да ово није исправан модел за Црну Гору.

– Сад жањемо што смо посијали 2017. године. Када смо указивали на ово, сви су се оглушили, почев од тадашњих управљачких структура. Као што смо прије имали велик број специјалистичких, сада је то ситуција са мастер дипломама. Студенти не могу да дођу до дипломе ако не завшре мастер. По новом моделу, студенти не могу да добију 240 кредита колико је потребно да би се конкурисало за посао, већ морају да зараде 300 кредита и та диплома није препозната на тржишту рада. Са бечелор диплом добијају само 180 кредита. Јако је важно поменути да није исто завршити садашњи мастер или некадашње магистарске студије – наводи Шћепановићева.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
22. novembar 2024 04:49