Сава Ковачевић / - WIKIPEDIA
13/06/2021 u 13:10 h
ДАН порталДАН портал
StoryEditor

На данашњи дан приjе 78 година погинуо Сава Ковачевић

Читава Савина породица jе учествовала у Народноослободилачкоj борби. Заjедно са Савом 13. jуна 1943. су погинули његов отац Благоjе, брат Jанко и четрнаестогодишњи братанић Драган. Савин рођени брат Никола jе био познати револуционар, а његов син Митар jе такође проглашен за народног хероjа

Сава Ковачевић jе своjом хероjском смрћу на Сутjесци ушао у легенду и постао jедан од наjомиљениjих ликова Народноослободилачке борбе. Од његове погибиjе прошло jе тачно 78 година, а тог кобног 13. jуна 1943. године читава Савина породица се борила у партизанима.

Рођен jе 25. jануара 1905. године у селу Нудолу, близу Грахова, код Никшића. Потиче из земљорадничке породице Благоjа и Jоване Ковачевић. Његову породицу су у Никшићу и околини знали под надимком Мизаре. Читава Савина породица jе учествовала у Народноослободилачкоj борби. 13. jуна 1943. заjедно са Савом су погинули његов отац Благоjе, брат Jанко и четрнаестогодишњи братанић Драган, коjи jе био Савин курир. Савин рођени брат Никола jе био познати револуционар, а његов син Митар jе такође проглашен за народног хероjа.

Дjетињство, младост и већи дио живота Сава jе провео у родном краjу. Основну школу завршио jе у сусjедном селу Заслапу. Због лошег материjалног стања породице, ниjе наставио даље школовање, већ jе остао на селу и почео да се бави пољопривредом.

image

Споменик на Тјентишту

- WIKIPEDIA

Jош у раноj младости, под утицаjем свог стариjег брата Николе Ковачевића, приступио jе револуционарном покрету, а члан Комунистичке партиjе Jугославиjе постао jе 1925. године.

Послиjе окупациjе Краљевине Jугославиjе, априла 1941. године, Сава jе као члан Окружног комитета КПJ за Никшић активно учествовао у припреми Тринаестоjулског устанка. Прва велика акциjа против окупатора на териториjи Грахова изведена jе под његовим руководством – 25. jула, када jе савладана италиjанска посада, jачине од око 80 воjника и ослобођено Грахово.

У jесен 1941. године Главни штаб НОП одреда за Црну Гору и Боку га jе именовао за команданта Никшићког партизанског одреда, коjи jе убрзо нарастао на десет батаљона.

Истовремено са развоjем устанка у Црноj Гори, Сава jе воjно-политички рад своjих jединица усмjерио и у источну Херцеговину и према Дубровнику. Jануара 1942. године формиран jе Оперативни штаб за Херцеговину, на чиjем се челу налазио Сава и коjи jе имао задатак да координира борбе црногорских и херцеговачких jединица. Тада су се под његовом командом нашле снаге jачине око 20 батаљона, коjе су дjеловале на простору од Острога до Дубровника и од Боке до Гацка.

У току Треће неприjатељске офанзиве, jединице Никшићког партизанског одреда водиле су изузетно тешке борбе око Никшића и Грахова, у Боки и у Пиви. Априлу 1942, у борбама у Жупи никшићкоj тешко су поражене jаке четничке снаге под командом Баjа Станишића – то jе био први тежи пораз четника у Црноj Гори.

Када jе 12. jуна 1942. године формирана Пета пролетерска црногорска ударна бригада, Сава jе постао њен први командант. Бригада jе наjприjе била главна заштитница у борбама на тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине, а потом jе са ширег простора Зеленгоре штитила поход Групе пролетерских бригада у западну Босну и осигуравала збјег народа и болницу.

У току Четврте неприjатељске офанзиве, Савина бригада jе учествовала у борби за Прозор, борби с тенковима у Острошцу, нападу на Коњиц, одбрани у долини Неретве, коjа jе имала велики значаj за спас рањеника и општи успjех у бици на Неретви. Послиjе преласка Неретве, бригада jе водила тешке борбе на лиjевоj обали Неретве, за ослобођење и одбрану Невесиња, на Планоj, Jаворку и Биочу. Сава jе командовао бригадом у оштрим борбама на правцу Никшић-Шавник, на Комарници и на Дурмитору, што jе успорило надирање вишеструко jачих њемачко?италиjанских снага у Петоj офанзиви. Маjа 1943. године, када су уведени први официрски чинови у НОВJ Никола jе добио чин пуковника.

Народни херој о ком се и данас пјева

Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОJ, 6. jула 1943. године, проглашен jе за народног хероjа, међу првим борцима НОВ и ПОJ. Одлуком Президиjума Врховног совjета Совjетског Савеза одликован jе Орденом Кутузова.

О хероjству Саве Ковачевића испjеване су броjне пjесме коjе су се преносиле и пjевале у свим партизанским jединицама широм Jугославиjе, тамо гдjе се водила партизанска борба и чувала успомена на његову хероjску смрт. Jедна од наjснажниjих и наjпознатиjих jе “Што то хучи Сутjеска?”

У наjтежем периоду Пете неприjатељске офанзиве, jуна 1943. године, Сава jе постављен за команданта Треће ударне дивизиjе. Дивизиjи jе тада пао наjтежи задатак – да буде заштитница Главне оперативне групе, да штити Централну болницу и изврши пробоj из окружења.

У тешким борбама 11. и 12. jуна на Вучеву, под Маглићем, код Боровна, на десноj обали ријеке Сутjеске, одбиjени су снажни удари неприjатеља, спашена болница и направљен покушаj да се на лиjевоj обали Сутjеске образуjе мостобран. Дана 13. jуна, главне снаге дивизиjе су пошле у општи напад на лиjевоj обали Сутjеске – дивизиjа jе успjела да потисне неприjатеља, али не и да сломи његов отпор на Кошуру, падинама Озрена, Ластве, Казана. У наjкритичниjем тренутку, Сава jе одлучио да се новим jуришем изврши пробоj – с Пратећом четом и групом курира избио jе у први стрељачки строj, заповиједио jуриш, и пуцаjући из пушкомитраљеза, пошао напред и пао покошен рафалима неприjатеља.

Izdvojeno

01. avgust 2021 02:32