Љекари, представници запослених и невладиног сектора истичу да је 5.160.000 еура на рачуну Владе, које су грађани и привредна друштва донирали када је избила епидемија, и даље неупотријебљено иако се пацијенти све чешће жале на покваране медицинске апарате, али и на несташице љекова и других медицинских средстава.
Саговорници "Дана" подсјећају да је Државна ревизорска инститиција (ДРИ) утврдила да већи дио новца у износу од 5.160.000 еура који је дониран за здравство, на рачуну који је 2020. године отворило бивше Национално координационо тијело (НКТ), није адекватно искоришћен и да није познато која институција је надлежна за његову употребу.
Већ неколико седмица имамо ситуацију да се пацијенти жале да су у квару медицински апарати – прошле седмице ЦТ симулатор за припрему за зрачење обољелих од рака (скенер) док двије седмице такође није био у функцији скенер у болници у Беранама.
Како наводе љекари, у установама у приморској регији још није могуће обавити коронографију јер у болницама нема магнетне резонанце.
ДРИ је ревизијом утврдила да управљање средствима донациjа за сузбиjање епидемије ниjе било у довољноj мjери ефикасно, а jош ниjе утврђено за шта jе намиjењено 5,16 милиона еура и коjи државни орган jе одговоран за управљање тим новцем.
– Од укупно прикупљених средстава донациjа утрошена су два милиона или 24 одсто. Преостала средства донациjа у износу од 1,07 милиона налазе се на рачунима општих болница Беране, Никшић и Бар, а 5,16 милиона на рачуну Владе код Црногорске комерциjалне банке. Ниjе у свим случаjевима обезбиjеђено да се одлуке доносе на основу jасно утврђених и документованих приоритета и процjена. Ниjе обезбиjеђен одговараjући механизам надзора спровођења одлука, што jе у поjединим случаjевима утицало на ефикасност реализациjе средстава – наводи се у извјештају ДРИ.
Предсједник Одбора за здравство, рад и социјално старање и кардиохирург Срђан Павићевић казао је за "Дан" да новац који је неко донирао није квалитетно искоришћен и да се не зна за које намјене је планиран.
– Треба детаљно утврдити шта је најсврсисходније и гдје га треба искористити новац који је на рачуну. ДРИ је установила да је новац на рачуну, али да није искоришћен. Потребно је уложити средства у сегменте који то захтијевају и обавијестити донаторе шта је урађено. Јасно је да имамо недостатке у здравственом систему и имамо гдје да их утрошимо. Није добро да се новац троши без плана јер су грађани донирали средства како би помогли у борби против епидемије. Имамо, значи, мртав капитал, знамо колико је новца у питању и он не треба да се усмјерава без потпуне анализе гдје је најпотребнији. Ми ћемо чим се створе услови позвати челнике здравствених институција и од новог министра здравља након формирања владе тражити одговор како да се новац правилно утроши – каже Павићевић.
Предсједница Синдиката здравства Љиљана Кривокапић казала је за "Дан" да фале медицински апарати у болницама на југу и да би требало обезбиједити набавку магнетне резонанце.
– Требало би размислити да се на југу обезбиједи магнетна резонанца како би грађани у том дијелу могли да имају могућност лијечења након коронографије срца. Под хитно треба набавити тај апарат. Треба видјети гдје се новац може најбоље употријебити и мора бити транспарентно и видно ко располаже средствима од донација. Тако би се одагнале сумње да средства нијесу адекватно распоређена или да нијесу усмјеравана како треба. У вријеме ковид пандемије била је већа потрошња скенера, ултразвука и рендген апарата, због чега имамо и већу подложност кварењу. Правило је да се послије више година сервисирају или набављају нови апарати. Здравствена политика је досад била таква да се више улагало у Клинички центар, а јужни и централни дио су добијали такве уређаје само ако се деси изненадни квар. На сјеверу је набављена магнетна резонанца која треба да почне са радом, очекујемо да то питање буде ријешено и у јужном дијелу државе – истакла је Кривокапићева.
Програм менаџерка у ЦАЗАС-у Сања Шишовић истиче за "Дан" мjесецима уназад у jавности можемо чути информациjе у вези са кваровима на апаратима, несташици одређених љекова као и кашњења у приступу одређеним методама лиjечења.
– Када jе у питању новац коjи су донирали грађани, а коjи jе остао неискоришћен сасвим jе легитимно да исти ти грађани и грађанке коjи су донирали и поставе питање гдjе ће и на коjи начин новац бити усмjерен. Било jе очекивано да се дефинише механизам трошења тог новца као и да се поставе приоритети у односу на усмjеравање истог. Новац jе дониран у jеку ковид-19 пандемиjе за успjешниjи одговор на исту, а уколико ниjе био потребан, па jе неискоришћен, сасвим jе очекивано да се он преусмjери на унапређење здравствене заштите на свим нивоима, нарочито зато што ће вjероватно сва остала стања и болести коjа ниjесу ковид-19 у наредном периоду значаjно оптеретити здравствени систем. ЦАЗАС-у се пациjенти редовно jављаjу са молбама за савjет и правну подршку управо у оваквим ситуациjама као и ситуациjама када недостаjу љекови, термини за специjалисте и слично – појаснила је Шишовићева.
