Према тежини клиничка слика код дјеца са Ковид-19 може бити асимптоматска, блага, средње тешка, тешка и критична инфекциjа, каже др Рајка Пајовић, педијатар у Дому здравља Подгорица.
Пајовић наводи да је посебан изазов лијечење дјеце са хроничним болестима, попут астме.
– Дjеца коjа су на терапиjи за астму у току Ковид-19 инфекциjе било jе потребно да наставе редовну терапиjу. Тиме се смањивао ризик асматичног напада коjи може да изазове било коjи вирус. Уколико су се симптоми астме погоршавали педиjатар у Ковид центру прегледа диjете и ординира одговараjућу терапиjу зависно од аускултаторног налаза на плућима, општег стања дjетета, сатурациjе кисеоника у крви, лабораториjских налаза и евентуално РТГ плућа – каже Пајовић.
Она додаје да у Ковид центру често за помоћ и савјет јављале маjке коjе доjе, а биле су позитивне на Ковид-19.
– Наш одговор jе да маjке наставе доjење дjетета уз основне епидемиолошке мjере. Студиjе коjе су до сада рађене нису показале да вирус короне прелази у маjчино млиjеко. Приjе доjења важно jе опрати руке сапуном и водом, ставити маску на лице. Урадити тоалету доjке и региjе брадавице. Ако се маjка не осjећа добро потребно jе да уз редовну тоалету руку и доjки, као и друге епидемиолошке мjере измлаза млиjеко и тако спремно да беби. Маjка ће током инфекциjе производити антитиjела и та антитиjела прениjети дjетету доjењем – истиче Пајовић.
Пајовић каже да је послије прележане ковид инфекције велики броj дjеце долазио у амбуланту због наставка главобоље, трњење екстремитета, замарања, лупања срца, болова у грудима, сувог кашља или отежаног враћања чула укуса и мириса. Она истиче да је један броj дjеце у току инфекциjе имао несаницу, страхове, били су плачљивиjи и раздражљиви.
– Морам напоменути и секундарне ефекте мjера за сузбиjање Ковида-19, коjе су утицале на велики броj дjеце. Дуготраjно затварање школа, онлајн настава условило jе дужу употребу електронских уређаjа, повећану зависност од њих, поремћаj вида, лоше тjелесно држање, погоршање већ постоjећих деформитета кичменог стуба. Патила су и због одваjања од болесних родитеља, чланова породице, вршњака. Дjеца и њихови родитељи су се плашили да потраже помоћ у ковид центрима. Нека дjеца су развила низ елемената психолошких промjена коjе су захтиjевале третман психолога. Спорт и физичка активност су били занемарени што jе додатно утицало на њих – каже Пајовић.
Пајовић закључује да за сада дjеца не подлиjежу вакцинациjи против короне, али да су педиjатри спремни вакцинисати стариjу, дjецу у ризику и осталу према правилима Свjетске здравствене организациjе(СЗО), Европске и Америчке академиjе педиjатара, као и Центра за контролу и превенциjу болести ИJЗ ЦГ.
