Институција Заштитника људских права и слобода је током прошле 2021. године имала знатан број примједби у вези са остаривањем права на здравствену заштиту, посебно у дијелу чекања на операције, недостатак кадра, недоступност љекова и проблем трансплантације органа. Омбудсман у извјештају за прошлу годину, који је објављен овог мјесеца, истиче да је пандемиjа заразне болести ковид-19 свакако наметнула одређене изазове здравственом систему Црне Горе, због чега је и приступ здравственоj заштити за многе грађане постао сложениjи, а слабе тачке система израженије.
Иначе, како смо раније објавили, заштитницима права пацијенатa у болницама и домовима здравља прошле године је поднијето 3.760 приговора на поступање и услуге, од чега на Дом здравља 2.405.
– С обзиром на епидемиолошку ситуациjу, односно с растом броjа обољелих, изражаjниjе су постале и слабе тачке система здравства, првенствено кадровски капацитети, отежан приступ здравственим услугама, из ког разлога не чуди што се у овоj извjештаjноj години Заштитнику обратио већи броj грађана указуjући на проблем остваривања овог права. Епидемиjа jе jасно упозорила на важност стварања снажног, умреженог и грађанима доступног здравства, коjе ће пружати правовремене и квалитетне здравствене услуге и адекватно циjенити рад оних коjи таj систем чине. Управо су здравствени радници ти коjи су подниjели наjвећи притисак епидемиjе од њеног почетка, у потпуности стављаjући своjе вриjеме, знање, али и здравље, на располагање за добробит читавог друштва, због чега им се упућуjе посебна захвалност и дубоко поштовање. Независно од пандемиjе ковид-19, институциjа Заштитника је разматрала притужбе у вези са доступношћу здравствене заштите и другим проблемима са коjима су се сусретали грађани у погледу остваривања овог права. Имаjући у виду садржину примљених притужби и на основу обављених разговора, Заштитник jе констатовао да су грађани у одређеном броjу предмета указивали на немогућност да остваре контакт са своjим изабраним љекаром и дођу до потребних љекова, на дуго чекање хируршких интервенциjа као и на наводне пропусте у њиховом и лиjечењу њихових сродника. Притужбама су истовремено указивали и на сумњу према поступцима контроле квалитета пружених здравствених услуга те су упућивани на обраћање Министарству здравља у циљу иницирања поступка екстерне провjере квалитета стручног рада – истиче омбудсман у извјештају.
Како наводе, посебно се скреће пажња на чињеницу да се Заштитнику обратило више грађана/пациjента указуjући на проблем лиjечења трансплантациjом бубрега, односно поступања Конзилиjума доктора Клиничког центра Црне Горе, везано за издавање предлога за упућивање тих пациjената на лиjечење у иностранство.
– Нажалост, многи од тих пациjената одлучили су да самостално крену у процес трансплантациjе бубрега у иностранству jер, по њиховом мишљењу, jош увиjек се не назире рjешење да о трошку државе могу да добиjу орган. У предметима формираним по обраћањима ових пациjената поступак jе у фази испитивања. Свакако по овом питању Заштитник сматра важним истаћи да jе пред државом важан задатак да побољша и подигне квалитет трансплантационог програма лиjечења пациjената, али наравно уз jак национални програм, уз буџетска средства, коjе држава мора да обезбиjеди. Наше друштво jе у великоj обавези да у току приступања Европскоj униjи испуни све оно што jе релевантно у погледу критериjума за квалитет и безбjедност трансплантациjе и броjа реализованих донора, да представи резултате коjи ће бити вриjедни пажње, посебно у диjелу коjи се тиче трансплантационог програма. То се од нас и очекуjе, jер ниjедно европско друштво не може бити развиjено и партиципирати у пуном обиму у ЕУ ако ниjе риjешило и таj проблем, а то jе подизање квалитета трансплантационог програма лиjечења, сматрају у институцији заштитника.
