Предсједник Синдиката здравства при Унији слободних синдиката Владимир Павићевић оптужио је руководства једног броја здравствених установа и Министарство здравља да омогућавају малверзације са обрачуном зарада и неоснованим уписивањем огромног броjа радних сати који за поједине запослене на мјесечном нивоу износе и по 700, иако је просјек 174 сата. Појашњава да су неправилности уочене у уписивању радних сати код особља различитог профила, па од Министарства здравља захтијевају да јавно објаве 1.000 највећих зарада у здравству.
– У овом тренутку, када су повећањем коефициjената и програмом "Европа сад" зараде здравствених радника коначно на пристоjном нивоу, према нашим сазнањима, и даље се врше малверзациjе са обрачуном зарада и неоснованим уписивањем огромног броjа радних сати по разним основама. Синдикат здравства пита надлежна министарства да ли постоjе запослени коjи умjесто 174 радна сата, колико износи нормално радно вриjеме, имаjу и преко 700 радних сати, што би значило да раде 24 сата дневно – сваког дана у мjесецу. Позивамо их да одмах реагуjу и jавно обjаве или нама доставе податке о хиљаду наjвећих зарада у систему здравства како би се тачно утврдило да ли се обрачун врши на законит начин – истиче Павићевић.
Он наводи да поједини запослени у овом ресору имају више радних сати него што их укупно има у мјесецу.
– Код такве злоупотребе буџет ће тешко моћи да издржи. Висина плате се може израчунати, али се ради о нереално високим незарађеним зарадама. Ако су зарађене како треба, нека се објаве, Не желимо да у септембру почне да се прича како је предвиђени буџет потрошен. Годинама уназад упозораваjу да се у систему здравства зараде не обрачунаваjу у складу са законом већ да значаjан броj запослених коjи су у позициjи да себи обрачунаваjу зараде злоупотребљаваjу своj положаj – каже Павићевић.
Министарство и репрезентативни синдикати потписали су 30. децембра грански колективни уговор којим су зараде медицинском кадру повећане од 30 до 40 одсто, а немедицинском кадру између 13 и 26 одсто.
Из министарства су тада казали да се по први пут дешава да Влада Црне Горе иницира повећање плата у здравству, смањуjе неjеднакост зарада, па наjвећи раст остваруjу запослени са нижим коефициjентима, а наjмањи директори здравствених установа.
– Ово jе jош jедна потврда да смо истраjали и били озбиљни у намjери да уважимо напоре и пожртвовање свих запослених у здравству, коjи су своj живот опредиjелили бризи о ономе што нам jе свима наjважниjе, а здравље то свакако jесте. Такође, ово jе и доказ да Влада и Министарство здравља воде одговорну политику према запосленима у здравственом систему, jер кроз ово повећање зарада желимо да утичемо на побољшање стандарда запослених у здравственом систему и враћања угледа професиjи коjа jе децениjама била занемаривана – навели су из тог ресора.