Професор др Вељко Милутиновић, инострани члан Црногорске академије наука и умјетности, научник и предавач на броjним престижним свjетским универзитетима (Индијана, Пердју, МИТ и Харвард), на предлог академика Шерба Растодера, гостовао jе на Филозофском факултету у Никшићу. Одржао jе више него занимљиво предавање на тему "Креативност у науци" и поручио младима да су развоj критичког мишљења и примjена иновативности у науци кључ цјелокупног успjеха, али да се креативност може и учити и индуковати коришћењем адекватних научних метода. Изложио је 10 метода индуковања креативности које су примјењиве у свим наукама.
Професор Вељко Милутиновић је након предавања у изјави за дневне новине "Дан" поручио да је "одушевљен генетским квалитетом, мотивацијом, знањем и врједноћом" наших најбољих студената и научника.
– Када би наше студенте упоредили са онима у свијету, морао бих рећи да нема разлике или пак да су наши бољи, јер су боље мотивисани. Мотивација је један од главних, ако не и главни предуслов за успјех. Најцитиранији рад у цијелој мојој каријери није са студентима из Америке, није ни са студентима са Београдског универзитета, већ са студентом са Универзитета Црне Горе, родом из Улциња, Жилбертом Тафом. Други најцитиранији рад у мојој каријери је са човјеком који је средњу школу завршио у Никшићу, а сада је декан ЕТФ-а, у Београду, Милом Томашевићем. Рад о креативности у науци, који је био база за одржано предавање, писан је коауторски са човјеком који је основну школу завршио у Никшићу, Мирославом Бојовићем, који је на челу универзитетског образовања из рачунарске технике у Београду. Мој изузетно креативан студент, такође Албанац родом из Улциња, каже ми да у предшколском узрасту није имао ни једну пластичну играчку, већ је јурећи по ливади у околини града сам себи смишљао креативне игре. Име му не наводим јер се креативност не може мјерити нумерички, као што је то случај са цитатима - казао је професор.
Он додаје да је ријеткост да се данас праве научне конференције које могу скренути пажњу великог броја научника због велике конкуренције, а управо је прошле седмице одржана једна у Будви, на којој је Радован Стојановић, предсједник конференције "МЕCO" окупио научнике из чак 55 земаља.
– Стојановић је иначе завршио основну школу на сјеверу Црне Горе. Даље, када се државе пореде по критеријуму "број цитата које повуче један рад", па то пондерисано усредњено по свим радовима који су изашли из те државе, прва држава на свијету је Црна Гора, захваљујући неколицини снажних група са УЦГ. Дакле, да закључим, ниво образовања је врхунски за оне који су мотивисани - казао је, између осталог, у изјави за "Дан" проф. др Вељко Милутиновић. Он је додао да је предсједник ЦАНУ Драган Вукчевић недавно говорио о разним новим пројектима које академија покреће да би се ниво науке још више уздигао за добробит цијелог народа.
– Такође смо недавно могли чути од премијера Здравко Кривокапића да није случајно што је он као премијер изабрао да баш ЦАНУ буде прва институција коју ће посјетити, те да је она за њега кровна институција наука и умјетности - појаснио је он.
Ово занимљиво предавање је било изузетна прилика за интеракцију и размјену мишљења, а професор Милутиновић није крио задовољство што је гостовао на Филозофском факултету у Никшићу, јер из филозофије су проистекли и логика и математика и све науке, а на крају и "инжењерлук". Он је истакао важност едукатора од најранијих дана у животу сваког човјека.
– Одушевљен сам квалитетом овдашњих студената. Предавање је било на тему метода које могу код младих људи да индукују креативност и у образовању и у науци и могу рећи да су врло креативно одговарали на сва моја питања. Ако бисте ме питали шта могу још да додам, казаћу оно што често понављам у разним пригодним ситуацијама, а то је да сам један од оних који сматра да је за будућност једне нације најважније од свега да најбоље плаћени државни службеници буду васпитачи у јаслицама, вртићима, основним и средњим школама. Ту се развијају и креативност, и приљежност, и упорност, а да не говоримо о образовању - казао је, након предавања, професор Милутиновић.
Он је закључио да је јако битно да едукатор младом човјеку пренесе не само снажно знање, већ и чврст став о основним људским вриједностима.
