Док воз jури час кроз равницу, да би одмах потом уз помоћ тунела савладао планинске масиве и избио чак на висину од 1.032 метара, коjу обично познаjу само путници у авионима, остаjе нам незаборавна слика: старице, ратари, чобани, радници, воjници на стражи, коjи су далеко од жељезничких станица, остављаjу послове, и високо издигнутим рукама изнад главе аплаудираjу толико очекиваном дану када jе њиховим краjевима, гдје и путева нема, прошао први воз.
Маj 1976: Пруга Београд-Бар више ниjе магистрала снова. У петак, 28. маjа 1976, како ће бити записано у историjи наших народа, тачно у 9 часова, са Главне жељезничке станице Београд кренуо jе први воз из главног града СФРJ за медитерански градић на jужном Jадрану - Бар.
У свечаном возу био jе наjдражи гост - друг Тито.
Првог путника у првом возу на прузи о коjоj се сањало готово сто двадесет година и коjа jе грађена с малим прекидима од 1952. године поздрављало jе стотине хиљада грађана.
У наjбољим одијелима, у новим народним ношњама, свечаним рударским капутима и капама, коjи се облаче само на празник, радници, земљорадници, службеници, воjници, пионири, омладинци, млади и стари, сви су хтјели да поздраве долазак првог воза и свог вољеног маршала.
Музика, народна кола, трубачи из Драгачева и Санџака, витки младићи и дјевоjке у прекрасним ношњама Црне Горе дочекивали су драге госте неуморном игром и музиком на наjдужем концертном подиjуму, од Трга Братства и jединства у Београду до жељезничке станице у Бару.
И свуда маjско цвијеће, и свуда хљеб и со у знак добродошлице наjдражем госту и приjатељу, и свуда топли поздрави помијешани са аплаузима какве досад нисмо упамтили.
Народи ових краjева славили су тако пуштање пруге Београд-Бар у редован саобраћаj и долазак предсједника Републике.
Такве свечаности историjа жељезнице ниjе упамтила.
Такво весеље, радост и славље нису упамтили и многи градови кроз коjе пролази пруга: Ваљево, Косjерић, Титово Ужице, Прибоj, Приjепоље, Биjело Поље, Моjковац, Колашин, Титоград, Бар...
Док воз jури час кроз равницу, да би одмах потом уз помоћ тунела савладао планинске масиве и избио чак на висину од 1.032 метара, коjу обично познаjу само путници у авионима, остаjе нам незаборавна слика: старице, ратари, чобани, радници, воjници на стражи, коjи су далеко од жељезничких станица, остављаjу послове, и високо издигнутим рукама изнад главе аплаудираjу толико очекиваном дану када jе њиховим краjевима, гдје и путева нема, прошао први воз.
Било jе то славље рада, знања и истраjности.
Било jе то славље за jош jедну велику радну побједу наших радних људи, коjи су за 24 године, и поред повремених финансиjских тешкоћа, успјели да остваре градитељски подухват стољећа - изградили су пругу од Београда до Бара.
Тог суботњег предвечерjа, 30. маjа када jе плави воз ушао у последњу станицу нове jугословенске магистрале, нико ниjе био срећниjи од оних сто хиљада градитеља пруге, од минера, армирача, бетонираца, жељезничара, рудара, геолога, грађевинаца.
Jер они су jош како знали да искажу све оне врлине нашег радног човјека - пожртвовање, одважност коjа се граничила са хероjством (колико jе само било дивних ненаписаних прича - из тунела чиjа jе укупна дужина равно 114 километара), умјешност, знање, самопрегор.
Генерациjама коjе долазе, градитељи пруге Беопрад-Бар имаjу чиме да се похвале: магистрала jе дугачка 476 километара.
Од укупне дужине нове jугословенске магистрале, 114 километара jе у тунелима (укупно их има 254, а наjдужи тунели су Созина (6.170 метара), Златибор (6.169), Требешица (5.170).
Изграђена су и 234 моста у укупноj дужини од 14,5 километара.
Пруга има 54 станице, од коjих су неке у тунелима, што jе своjеврсни куриозитет.
Jедан од наjатрактивниjих обjеката jе, свакако, мост преко дубоког кањона Мала Риjека.
Jедан његов стуб висок jе као телевизиjски торањ на Авали.
Зато и страни експерти признаjу да су наши људи изградили jедну од наjтежих пруга, али у исто вријеме и наjатрактивниjих у Европи.
Таква признања нам годе, али много jе важниjе за jугословенску привреду и саобраћаj да ће нова магистрала убрзати развоj краjева кроз коjе пролази, приближити рудна богатства индустриjским центрима, многе природне љепоте открити туристима, отворити нове саобраћаjне правце преко београдске и барске луке увођењем такозваног комбинованог транспорта ријека - пруга - море, и што jе наjважниjе пруга ће jош више повезати и зближити ове наше народе.
Написао: Душан Дражић, обрада: Југопапир (ТВ новости, jун 1976)
