Свјетски конгрес за заштиту природе у организациjи Међунардоне униjе за заштиту природе (IUCN) одржан у Марсеjу и онлаjн у септембру представио jе амбициозан програм очувања природе за наредну децениjу, али и након тог периода. На Конгресу IUCN-а позване су владе да спроведу опоравак од пандемиjе заснован на природи, тако што ће у заштиту природе уложити наjмање 10 одсто средстава коjа се издваjаjу за опоравак на глобалном нивоу, те jе усвоjен низ резолуциjа и обавеза у циљу хитног решавања међусобно повезаних криза климе и биодиверзитета.
„Конгрес IUCN-а дјелуjе као jединствен, инклузиван глобални парламент за заштиту животне средине, у коме право гласа поjеднако имаjу владе и невладине организациjе, као и аутохтоне заjеднице. Одлуке коjе су донијете у Марсеjу покренуће акциjе за рјешавање кризе биодиверзитета и климе у предстоjећоj кључноj децениjи. Чланови IUCN-а шаљу снажну заjедничку поруку учесницима конференциjа у Глазгову и Кунмингу: сада jе тренутак за фундаменталне промјене,” изjаво jе др Бруно Оберле, Генерални директор IUCN-а.
Међу резолуциjама коjе су чланови IUCN-а усвоjили демокраским гласањем jе позив на заштиту 80 одсто Амазона до 2025. године, заустављање рударских радова на морском дну и усваjање амбициозног „One Health“ приступа. Активно учешће чланова организациjа аутохтоних заjедница у демократском процесу IUCN-а довело jе до тога да у многим резолуциjама централно мјесто имаjу права и улога аутохтоних народа у заштити природе.
Више од 1.500 чланова IUCN-а усвоjило jе укупно 148 резолуциjа и препорука, од чега jе 39 усвоjено гласањем на Конгресу IUCN-а у Марсеjу, а 109 путем онлаjн гласања прије самог догађаjа. Међу одлукама коjе су донијете у Марсеjу била jе и резолуциjа о оснивању IUCN-ве Комисиjе за климатску кризу, коjа би употпунила постоjећих шест комисиjа Униjе.
На завршноj сједници Конгреса IUCN-а, државе чланице, невладине организациjе и организациjе аутохтоних заjедница усвоjили су Марсеjски манифест, укључуjући и обавезу спровођења првог независног Глобалног програма за заштиту аутохтоних заjедница IUCN-а (Global Indigenous агенда).
Обавезе коjе су државни и остали актери обjавили на Конгресу IUCN-а укључуjу следеће:
Обавезу Француске да до 2022. године достигне проценат од 30 одсто заштићених подручjа на националном нивоу, као и да до 2027. године стави пет одсто свог медитеранског поморског подручjа под jаку заштиту;
Преко 30 субнационалних органа, градова, партнерских организациjа и IUCN сагласили су се да до 2025. године прошире универзални приступ висококвалитетним зеленим површинама и повећаjу ниво биодиверзитета на урбаним подручjима у 100 градова, као и да процене њихов утицаj у односу на Индекс урбаног биодиверзитета;
Под вођством држава западног Индиjског океана, IUCN и партнери су се обавезали да ће подржати Инициjативу великог плавог зида, прву регионалну мрежу за развоj регенеративне плаве економиjе за добробит 70 милиона људи, уз очување и обнављање морског и приобалног биодиверзитета.
Регионална канцелариjа IUCN-а за Источну Европу и централну Азиjу (ECARO) са сједиштем у Београду, организовала jе низ догађаjа уживо у Марсеjу и онлаjн, укључуjући панел на високом нивоу о имплементациjи рјешења заснованих на природи на Западном Балкану, као и сесиjу о прекограничном очувању коjу jе водила „Светска комисиjа за заштићена подручjа“ (WCPA).
„У оквиру министарског панела разговарали смо о повезаности климе и природе и потенциjалу за унапређење и спровођење решења заснованих на природи на Западном Балкану. Циљ нам jе подршка регионалним напорима у одговору на измијењене климатске услове, ако и изградња партнерства са владама, организациjама цивилног друштва, предузећима и локалним заjедницама како бисмо заjедничким снагама одговорили на jедан од наjхитниjих изазова са коjима се наш регион данас суочава“, изjавио jе Борис Ерг, директор Регионалне канцелариjе за Источну Европу и централну Азиjу IUCN-а. „Имали смо одличан одзив и динамичну дискусиjана тему Европског зеленог поjаса - наjдуже европске зелене мреже, гдје jе додатно потврђен значаj прекограничног очувања и зелене инфраструктуре у Европи, потреба за кохерентним политикама, постизањем амбициозних средњорочних циљева и адекватном финансирању“, додао jе он.
На Конгерсу, чланови су такође одобрили нови програм IUCN-а за наредне четири године и изабрали ново руководство Униjе, укључуjући и нову предјседницу Разан Ал Мубарак.
