Измјене Кривичног закона о увођењу регистра за педофиле, који ће подразумијевати и строже казне за сексуално злостављање дјеце, још чекају одговор посланика у Скупштини Црне Горе.
Јавност се плаши да ће ова иницијатива постати само мртво слово на папиру, будући да се све чешће појављују информације о злостављању дјеце и малољетника. Једну од таквих објавио је и јуче Портал „Дана” након потврде полиције да је руски држављанин приведен и задржан због сумње да прати и фотографише дјевојчице.
Грађани су са правом узнемирени, па су тако прије мјесец дана у Подгорици, а и широм Црне Горе организовани протести како би се исказало незадовољство због благе казнене политике коjа jе предвиђена у случаjевима сексуалног злостављана дjеце. Грађани који су присуствовали скуповимо доносили су плишане играчке, а носили су транспаренте са порукама подршке жртвама и њиховим родитељима.
Предсједник Владе Здравко Кривокапић саопштио је још прије мјесец дана да ће већ на наредној сједници покренути иницијативу за измјену Кривичног закона о сексуалном насиљу, па се поставља питање да ли ће све стати само на обећањима и само једном протесту.
Предсjедница Удружења Родитељи Кристина Михаиловић је оптимистична, а у изјави за Портал „Дана” казала је да очекуjу одговор посланика о измjенама Кривичног закона о увођењу регистра за педофиле.
Михаиловић jе истакла и да очекуjе да ће измjене закона бити усвоjене и да ће се имати разумиjевања и за додатне амандмане коjи су услиjедили и коjи су неопходни за даљу заштиту, jер дио коjи jе предложен односи се и на казнену политику.
– Дио коjи jе предложен односи се на казнену политику и то jесте добар први корак, али недостаjе jош неколико важних корака за коjе jе добиjена и подршка када смо разговорали на састанку са премиjером Кривокапићем – казала jе Михаиловић.
Истакла је да су, осим дијела коjи се односи на казнену политику, тражили и увођење регистра за почионице ових дјела и да се сада чека одговор од посланика, односно да ли ће они прихватити и дио са новим амандманима.
– Увођење регистра jе само jедан дио допуне коjи ми предлажемо, jер постоjећи регистар ниjе баш наjjасниjе издефинисан. Тражили смо и надзор особа након издржавања казне, као и да се оне не ублажаваjу, и да та опциjа уопште не постоjи – казала jе Михаиловић.
Михаиловић је казала да не мисли да доносиоци одлука неће имати разумиjевања за усваjање закона.
– Цјелокупна jавност, како посланици, тако и грађани тада су одреаговали врло jасно и подржали инициjативе. Сада се очекуjу конкретне промjене. Да ли ће министарство убиjедити посланике да ове врсте измjене мораjу да прођу неку другу процедуру па да се сачека до краjа године, остаjе на томе да видимо шта ће се до тада десити. Сада jе идеална прилика да се усвоје измjене и да не буде цjепкања у закону, jер су досадашња обећања само наjављивана а подршка jе била декларативна. Сада jе право вриjеме да се измиjени законска регулатива – закључила jе Михаиловић.
О поjму сексуалног насиља у последње вриjеме се говори више jер jе кренула борба против њега као и против насиља над дјецом.
Према ријечима психотерапеута Анђеле Шћекић Тодорoвић, са психолошког становишта ова тема ниjе нимало приjатна јер жртве често ћуте ако не могу да докажу да су злостављане.
Она наводи да ми нисмо настали да бисмо трпjели било какво насиље и да наше тиjело не служи никоме осим нама.
– Требамо га чувати исто као нашу психу. Ако нас неко повређуjе, злоупотребљава на било коjи начин, мучи у било коjу сврху ми се морамо заштити. Да ли ће то бити Сигурна женска кућа, одлазак полициjи или сам одлазак из тог нефункционалног односа то зависи од саме ситуациjе – закључила jе Шћекић Тодоровић.
Шћекић Тодоровић jе казала да последице насиља могу бити разне jер често долази до менталних обољења код жртви, промjене личности, анксиозности и страха код особе, депресиjе.
– Насиље уколико дуго траjе може да остави последице на цjелокупну личност, да све оно што jе формирано буде измиjењено. Некада се дешава да жртве добиjаjу психосоматске проблеме због ћутње о томе када jе насиље почело и често не желе да признаjу да су жртве насиља. Последице се често манифестуjу кроз бол у глави, желуцу или тиjелу и то су неке ствари коjе особа не може да контролише и да се на адекватан начин суочи са проблемом -– закључила је она.
