Представнике запослених у здравству брине изостанак реакције надлежних институција на нереалну и незакониту потрошњу у здравственим установама.
Они сматрају финансирање у здравственом систему неће бити могуће без ребаланса буџета прије четвртог квартала.
Предсједник Синдиката здравства Црне Горе Владимир Павићевић казао је за "Дан" да је неприхватљив изостанак контроле од стране Министарства здравља и Фонда здравства поводом енормних зарада и незаконитих обрачуна плата у здрвственим установама.
– Брине ме потрошња у систему здравства по основу зарада, на шта сам већ упозоравао. Нереални обрачун зарада је највећи проблем који угрожава буџет читавог система. Ако се настави овим темпом, бојим се да ћемо морати да урадимо ребаланс буџета прије четвртог квартала. Ми ћемо наставити кампању док се неко озбиљно не позабави тим стварима, Нећемо прихватити да се помињу огромне зараде, а да Министарство здравља и Фонд здравства не спроведу контролу – истиче Павићевић
И из Синдиката слободних радника Клиничког центра Црне Горе упозоравају да ће малверзације приликом обрачуна зарада и ненамјенско трошење новца вјероватно довести до потребе за ребалансом буџета. Они подсјећају и на дуговања здравственог система, која износе преко 40.000.000 еура. Истичу да је неизвјесно на који начин ће држава обезбиједити 350.000.000 еура за функционисање свих здравствених установа.
Министарство финансија и социјалног старања недавно је утврдило да су здравствене установе у јануару обрачунавале плате мимо Гранског колективног уговора и на основу нереално приказаних радних сати.
Из Синдиката слободних радника КЦЦГ за "Дан" кажу да их интересује статус Фонда здравства по новом програму.
– Систем финансирања здравства из буџета умjесто из доприноса за здравство постаjе све популарниjи у Европи, тако да и Синдикат слободних радника КЦЦГ вjеруjе у одрживост црногорског здравственог система по програму "Европа сад", али само под одређеним условима. Према оном што jе Министарство финансија и социјалног старања пронашло током контроле зарада у здравству, наше jе мишљење да ће ребаланс буџета бити неминовност већ на jесен уколико се одмах не стане на пут малверзациjама и ненамjенском трошењу новца. Нисмо сигурни да су овакви и оволики трошкови укалкулисани у буџет. Повећање нето зараде довело jе до већих прихода по основу пореза на зараде и веће потрошње, коjа значи и веће приходе од ПДВ-а. Такође, веће плате довешће до преласка људи из сиве зоне у формалну. Укупна ситуациjа на глобалном нивоу отежава стабилност финансирања здравственог система, као последице актуелне пандемиjе из коjе проистичу свјетска здравствена и економска криза. Неизвjесна туристичка сезона додатно доводи у сумњу одрживост буџета. Нас интересуjе статус Фонда за здравствено осигурање Црне Горе, као и готово пресудна улога и утицаj коjи та установа има, и да ли овим програмом губи смисао постоjања ако знамо да му jе основна улога да финансира здравствену заштиту циjеле популациjе. Синдикат слободних радника КЦЦГ увео би обавезу систематских прегледа и улагања у превентиву, јер сада се углавном чека да се људи разболе, па да се онда лиjече, а то jе наjскупље. Превентивом и одржавањем здравља наших грађана сви бисмо осjетили дугорочне бенефите економског и здравственог благостања. Здравствена заштита потпада под одговорност државе и институциjа и ми уживамо то право, али то право повлачи и моралну одговорност да чувамо и његуjемо своjе здравље – истичу из Синдиката слободних радника КЦЦГ.
Предсједница Самосталног синдиката здравства Љиљана Кривокапић казала је за "Дан" да је као обични грађанин забринута jер се пуњење буџета не одвија очекиваном динамиком.
– Након укидања доприноса са здравство имамо тежу ситуацију. Али, као запослену у здравству то не треба да ме интересуjе. Влада jе знала шта ради и прича о програму "Европа сад" била jе обећаваjућа. Мислим да 600.000 људи у Црној Гори могу и мораjу да живе добро, а остаjе да видимо да ли ће нови мандатар наставити имплементациjу овог програма и да ли ће вратити доприносе за здравство jер је Скупштина, подсјећам вас, премјестила докторе у Закон о зарадама у јавном сектору и тиме им обезбиједила додатно повећање за 30 одсто, а осталима ништа – казала је Кривокапић.
Из Фонда за здравствено осигурање јуче нијесу одговорили на питања "Дана".
