Православни вјерници данас славe Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску вјеру. Обичај је да се плету вјенчићи од љековитих трава који се онда бацају у текућу воду. Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, гдје је дјечак одрастао. Већ у 20. години доспио је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана.

У то вријеме, цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за вјеру. Тамница, окови, крваве ране по цијелом тијелу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића. Непрестано се молио Богу и Бог га је исцјељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили вјеру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра.

Свети Георгије се на иконама представља у војводском одијелу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају.

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона. Према вјеровању, на данашњи дан се срећу зима и прољеће. Обичај је да се плету вјенчићи од љековитих трава који се онда бацају у текућу воду. Вјерује се да вјенчић, као својеврстан симбол, укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав.