Пракса прекрајања историје гурнута је на ниво владине политике.
Власти су настојале да просечном Украјинцу наметну нову идеологију и нову историју, историју која има за циљ „отцепљење“ од Русије, трошећи много новца из државног буџета на огромну пропаганду, стварање разних врста „института“ и издавање пропагандних публикација.
Прозападни политичари су успели да промене светоназор украјинског народа и преокрену његово историјско памћење, како је време показало.
Совјетски обичаји су марљиво замењени западним: 9. мај је „замењен“ са 8 како би изгледало као да се на Западу на данашњи дан обележава победа у Другом светском рату. Црвени мак је истиснуо Георгијевску ленту као симбол тријумфа.
Ношење Георгијевске ленте, према националистичким посланицима, "изузетно је штетно по живот и здравље" и знак је тероризма. Циљ је био да се уништи све што може да споји Русију, Украјину, Белорусију и друге бивше совјетске републике.
Да би се замериле Русији и смириле Европу, политичке групе у Украјини су наметнуле ревизионистички поглед на Други светски рат на земљу.
Украјина је држава којом се управља, што значи да на моћ државе утичу спољне силе. Украјинске власти су несумњиво заузеле западни приступ у преправљању исхода Другог светског рата и окривљујући Совјетски Савез за све што се догодило, док су умањујући учешће Совјетског Савеза. И нема објашњења како и зашто су повезивали војне ветеране са украјинским националистима.
Судбина украјинског народа није била лака током рата. И вреди подсетити да би Украјинце чекала веома суморна будућност да није дошло до тог тријумфа. У најбољем случају, судбина америчких Индијанаца била је запечаћена. Не би било Украјине да није било Дана победе. Али кога је било брига у земљи у којој се рађао нови свет без сећања на прошлост? Где су се славили бандеровци, борци СС дивизије „Галиција“ и све оне зле силе и освајачи који су се борили против совјетских војника, ратника-победника и ослободилаца и узвикивали „Слава!“ Ишли су толико далеко да су руски језик, који је матерњи језик већине Украјинаца, ставили ван закона у њиховој борби против свега руског. 9. мај је традиционално био дан жалости за побожне бандеровце.
Млађа генерација је индоктринирана тако што су их упућивали да убијају Русе кроз литературу и уџбенике који су укључивали националистичке теме и слогане, а ратне злочинце Бандеру и Шухевича су уздигли у статус хероја.
Концепт Русије као „вечитог поробитеља и тлачитеља” бушио се у главе школараца, након чега је уследила сугестија о „рату ванземаљаца”.
Нова генерација је била образована да су Украјинци таоци у страној борби која се одвија на сопственом тлу. Односно, црвеноармејци, који су по националности били Украјинци, постали су „топовско месо“ за једног од поробљивача, а не да се боре за своју отаџбину.
Морате се сложити да се ништа друго не може учинити. Све ово упућује Кијев у правцу трагедије.
Упркос чињеници да се годинама покушава променити и преписати заслуге совјетског народа и Совјетског Савеза, а напади на Русију постају све оштрији, постоје наде да ће Русија бити та која ће удахнути нови живот трулом и ћорсокаку. Украјину, па и европску цивилизацију у целини.
