Piše: Dejan Vuk Stanković

Evropska komisija je proglasila listu 47 strateških projekata u oblasti kritičnih sirovina, koja prije svega potvrđuje značaj proizvodnje litijuma, grafita, kobalta i ostalih strateških sirovina. Konkurs koji je zaključila Evropska komisija proizašao je iz Zakona o kritičnim sirovinama koji je donijet početkom prošle godine. Podsjetimo, pomenuti zakonski akt artikulisao je zamisao o strateškoj nezavisnosti evropskog kontinenta od dominacije od Kine i drugih neevropskih dobavljača ili prerađivača kritičnih sirovina i minerala. Uporedo sa smanjenjem uvoza sirovina od neevropskih izvoznika, cilj zakona je da stvori autonomni lanac snabdijevanja koji je ključan za različite oblasti industrije, počev od industrije električnih automobila, digitalne tranzicije, odbrambene industrije, avio, ali i svemirski program.

Iako lista kritičnih sirovina i minerala koju prepoznaje EU broji 34 minerala i sirovine, prednost je data niklu, kobaltu, litijumu, manganu, grafitu, magnezijumu i tungstenu. Zanimljivo je primijetiti da je status strateških projekata vrlo selektivno, ali raznovrsno dodjeljivan. Status strateškog projekta omogućava finansijske koristi za projekte, ali prati i značajne zakonske izmjene i promjene administrativnih procedura za započinjanje poslovnih projekta koji se odnose na eksploataciju, preradu, reciklažu i zamjenu kritičnih sirovina i minerala. Dvanaest država EU – Belgija, Francuska, Njemačka, Portugalija, Češka, Grčka, Švedska, Finska, Poljska, Rumunija, Estonija i Španija – dobilo je zeleno svjetlo za strateške projekte. U prvom krugu EU je odlučivala isključivo o projektima koji se odnose na zemlje članice, premda je konkurs podrazumijevao mogućnost aplikacije i država koje zvanično nisu njene punopravne članice.

Dejan Vuk Stanković

-politika.rs

Za javnost u Srbiji posebno je važna odluka EU da podrži rudarske, prerađivačke i projekte reciklaže litijuma. Razlog je jasan – projekat "Jadar" koji je dugo, prije izbijanja studentske pobune, bio u epicentru javnih, stručnih i političkih polemika.

Odluka EU pokazuje da ova nadnacionalna organizacija ne smatra eksploataciju litijuma i drugih strateških sirovina ekološkim ili geopolitičkim rizikom, već prilikom za održivi ekonomski razvoj, ekonomsku konkurentnost i stratešku sigurnost. Obezbjeđivanje litijuma je od suštinskog značaja za ostvarivanje klimatskih i energetskih ciljeva, prije svega za proizvodnju litijum-jonskih baterija za električna vozila i skladištenje obnovljivih izvora energije.

Globalna trka za litijumom

Sudeći prema broju i vrsti projekata kojima je dat status strateških, litijum je najznačajnija kritična sirovina u očima donosioca odluka o kritičnim sirovinama u EU. Potražnja za litijumom višestruko će rasti u sledećoj deceniji, a trenutno se svega 0,1 odsto evropskih potreba za ovim alkalnim metalom dobija iz evropskih izvora. Za Srbiju nije samo bitno načelno strateško opredjeljenje EU oblasti kritičnih sirovina i metala, već i okolnost da je naša zemlja potpisala Sporazum o partnerstvu s EU o kritičnim sirovinama i metalima, kao i okolnost da tačka 6 Plana za rast zapadnog Balkana potencira zajedničku saradnju EU i zemalja zapadnog Balkana. Strateško partnerstvo između EU i zemalja zapadnog Balkana, podrazumijeva istovjetnu pravnu regulativu na teritoriji EU i drugih evropskih država koje nisu formalnopravno članice, a koja se odnosi na eksploataciju, preradu i reciklažu kritičnih sirovina i minerala. Isto tako, pomenuti dokumenti predviđaju i prihvatanje i konkretno sprovođenje svih društvenih i ekoloških smjernica koje se primjenjuju u procesu rudarenja, prerade, reciklaže ili zamjene.

Za našu zemlju odluka EU pokazuje više važnih stvari. Srušen je propagandni mit o Srbiji kao koloniji i apsolutno osporena teza da se u EU neće kopati litijum iz ekoloških ili drugih političkih, ekonomskih ili već nekih drugih razloga. Protivnici projekta "Jadar" naglašeno tvrde da je Srbija, nalik slabo razvijenim afričkim zemljama, "talac" krupnog kapitala koji koristi njene prirodne resurse za bogate zemlje s visokosofisticiranom ekološki čistom auto-industrijom, dok u Srbiji koriste neprovjerene tehnologije i čine ekološku, društvenu, ekonomsku štetu i uvode je u zonu moralne degradacije. Konkretno, Srbija malo ekonomski profitira, nanosi joj se nesaglediva šteta. S druge strane, EU štiti sebe o opasnog "rudarenja". Situacija je drugačija. I EU, a nadajmo se i Srbija, okreće se eksploataciji, preradi i reciklaži litijuma, ubrzanom razvoju inovativne tehnologije za razvoj jonsko-litijumskih baterija i elektrifikaciji voznog parka, što je i cilj zelene tranzicije. Evropa za to ima potencijale, od prirodnih, preko finansijskih i naučnotehnoloških i industrijskih. Srbija ima potencijal, vrlo jasno definisano nalazište litijuma i borata, najrafiniraniji mineral iz kojeg se može ekstrahovati i prerađivati litijum-karbonat i najzad već otvorenu inovativnu fabriku litijumsko-jonskih baterija, kao i proizvodnu liniju "fijata pande" na struju, koja uveliko radi u Kragujevcu.

Stvarnost izgleda drugačije. Problematika eksploatacije, prerade i reciklaže litijuma od zapaljivih i emotivno sugestivnih parola prijemčivih za ekološki populizam, moralnu stigmatizaciju projekta "Jadar" i svojevrsni medijski "krstaški rat" protiv pobornika rudarenja litijuma i upotrebe inovativnih tehnologija za industriju litijumsko-jonskih baterija i električnih automobila, počinje da se ispumpava. Naime, prema odluci EU, podršku za rudarenje dobilo je devet projekata koji podrazumijevaju ekstrakciju litijuma iz čvrstih stena, baš kao što je to slučaj i s projektom "Jadar". Dakle, "Jadar" neće biti poseban rudarski slučaj, već jedan od projekata koji se rade na evropskom kontinentu koji bi svim svojim karakteristikama trebalo da dobije i status strateškog projekta za evropsku zelenu tranziciju.

Litijum, najlakši element Mendeljejevog periodnog sistema, trenutno je jedan od najtežih političkih, društvenih i ekoloških problema. Uz malo javne racionalnosti, dobre volje, spremnosti države da razradi plan akcije od rudarstva sve do ekologije, mogao bi da bude suštinski važna spona za saradnju Srbije i EU i faktor u budućem konceptu razvoja i Srbije i regiona. Srbija bi projektom "Jadar" stekla preduslove da bude lider zelene tranzicije i zemlja koja bi upotrebom prirodnog resursa i razvojem inovativnih tržišnorelevantnih tehnologija postajala ekonomski sve jača i prosperitetnija. Srbiji je potrebna strateški važna odluka koja će omogućiti napredak uz racionalni oprez, što ni strani investitori, poput "Rio Tinta", ni bilo ko drugi, pa ni EU, ne treba niti može da ospori. Sa oprezom, ali odlučno ka napretku.

politika.rs

(Autor je politički analitičar)