Piše: Kenan Malik
Za jedne, ona je prezreno oličenje liberalne elite; za druge je žrtva "rasističke rulje". Ona sama optužuje svoje kritičare za "reciklažu izlizanih rasnih stereotipa". Slučaj Klodin Gej ilustruje kako kulturalni ratovi deformišu političko rasuđivanje i diktiraju plemensko svrstavanje.
Prva crna osoba na čelu Univerziteta Harvard, Gej je prošle nedјelje prinuđena da podnese ostavku, na vrhuncu žestoke kontroverze u čijem su središtu rasprave oko aktuelnih gorućih pitanja: rasizma, antisemitizma, plagijata, slobode govora i društvene raznolikosti.
Sve je počelo posle napada Hamasa 7. oktobra. Studentske grupe sa Harvarda, predvođene Komitetom za solidarnost sa Palestinom, objavile su saopštenje u kojem se navodi da je Izrael "u potpunosti odgovoran za svo nasilje koje se dešava", što je izazvalo salvu kritika univerzitetskih vlasti zbog odsustva reakcije.
Klodin Gej i predsјednice još dva koledža, Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) i Univerziteta u Pensilvaniji, pozvane su u Vašington na propitivanje u Kongresu koje je vodila desničarska republikanka Eliza Stefanik. "Da li pozivanje na genocid nad Jevrejima predstavlja maltretiranje ili uznemiravanje?" pitala je Stefanik. "Može biti", odgovorila je Gej, "u zavisnosti od konteksta".
Čini se da nerazumiјevanje moralne suštine takvog pitanja i skrivanje iza brižljivo osmišljenih, pravničkih odgovora, upravo naglašava krizu liderstva na američkim elitnim univerzitetima. Pa ipak, Gej i njene koleginice su uvučene u zamku, pošto je Stefanik definisala "genocid" kao otpor izraelskoj okupaciji. "Poziv na intifadu", rekla je ona, znači poziv "da se izvrši genocid nad jevrejskim narodom".
Dviјe intifade u Palestini (1987-1993. i 2000-2005) bile su uglavnom spontane pobune, proizvod kolektivnog biјesa protiv izraelske okupacije. Druga je bila daleko nasilnija od prve, sa 138 samoubilačkih napada, koje je prvenstveno organizovao Hamas. Koliko god da je Hamasova taktika izopačena, nijedna intifada nije bila pokušaj genocida.
To što je Stefanik izjednačila "intifadu" i "genocid" ukazuje kako je prostor za društveno prihvatljiva uvјerenja postao ograničen poslednjih nedјelja. Za neke je čak i poziv na prekid vatre u Gazi "antisemitski". Prilično je chutzpah (bezobrazluk) kad oni koji priželjkuju da Izrael razori Gazu u ime "samoodbrane" tvrde da je palestinski otpor nelegitiman.
Gej je mogla da kaže da je svaki poziv na genocid moralno odvratan, čak i ako je zaštićen prvim amandmanom, ali da pozivanje na intifadu nije isto što i pozivanje na genocid. Umјesto toga, ona se kroz sesiju u Kongresu držala ispraznog izvrdavanja.
Činilo se da je Gej htјela da pokaže da je sputava potreba da brani slobodu govora. Problem je u tome što su koledži vrlo loši branioci slobode govora, a nadasve Harvard koji, prema Fondaciji za ljudska prava i izražavanje, od svih američkih univerziteta najčešće poseže za cenzurom.
Njeni kritičari su jedva dočekali demonstraciju tog licemјerja. "Univerziteti koji godinama izrazito cenzurišu", napisao je kolumnista Njujork tajmsa Bret Stivens, otkrili su slobodu govora "tek sada, kada je govor o kome je riјeč posebno štetan za Jevreje". Licemјerju je, međutim, sklona i druga strana. Mnogi proklamovani šampioni slobode govora sa desnice aktivno nastoje da uguše propalestinski govor, što im često uspiјeva, i na američkim univerzitetima i uopšte.
Konzervativci, koji su nanjušili šansu za napad na "liberalnu elitu", zahtiјevali su smјenu predsјednika koledža. Njihov prvi odstrel bio je lak; Elizabet Magil sa Pensilvanije podniјela je ostavku u roku od nedјelju dana. Gej je bila tvrdoglavija, pa su kritičari krenuli u potragu za njenim starim prekršajima koji bi poslužili kao pritisak. Pronašli su joj navodne plagijate. Naime, za svoju doktorsku disertaciju i za otprilike polovinu svojih tekstova u stručnim časopisima, Gej je navodno preuzela gotovo doslovne odlomke iz tuđih akademskih radova, a da ih nije označila kao citate ili im na odgovarajući način pripisala izvore.
Protivnici Klodin Gej nisu se ni trudili da sakriju da ih plagiranje zanima samo kao sredstvo za obračun. Njene pristalice sa ljevice zauzvrat su pravdale i relativizovale akademski prekršaj. Činjenica da aferu eksploatiše desnica ne čini plagranje prihvatljivijim, kao ni licemјerje desničara koji su ranije u sličnim slučajevima branili konzervativce od optužbi za plagijat, poput sudije Vrhovnog suda Nila Gorsuča. Moguće je, i nužno, suprotstaviti se konzervativnim zlonamјernim akterima bez ignorisanja nedјela njihovih meta. U suprotnom se desnica osnažuje.
Za mnoge konzervativce, rušenje Klodin Gej takođe znači podrivanje programa za raznolikost, jednakost i inkluziju, koji su postali centralni za rad univerziteta. Njeno predsјedavanje Harvardom bilo je obilježeno upravo promocijom takvih politika. Desničarski napadi na takve programe, opet, mobilisali su ljevicu u odbranu uprkos jakim argumentima.
Moralna snaga zahtјeva za društvenom raznolikošću proizlazi iz činjenice da su mnoge grupe – rasne manjine, žene, homoseksualci i drugi – istorijski bile isključene sa pozicija moći. Ovi univerzitetski programi smatraju se podsticajem ka ravnopravnijem društvu.
Jednakost i raznolikost, međutim, niјesu sinonimi. Najveći nedostatak raznolikosti na američkim elitnim univerzitetima nije rasni, već klasni. Na Harvardu je gotovo jednak broj studenata iz društvenog sloja sa najvećom zaradom, i onog najsiromašnijeg. Istraživanja sugerišu da su politike raznolikosti unapriјedile izglede za Afroamerikance iz srednje klase, ali ne za siromašne.
Sama Gej predstavlja simbol onoga što je raznolikost počela da znači. Njen otac, Soni Gej, potpredsјednik je najveće građevinske kompanije na Haitiju. Pohađala je najelitniji među elitnim američkim internatima, sa kojeg se praktično automatski prelazi na Harvard. "Možda je Gej promiјenila boju kalupa", napisao je akademik Tajler Ostin Harper, "ali ga definitivno nije slomila".
Konzervativce koji zagovaraju ukidanje politika raznolikosti, ne interesuje ekonomska jednakost i mnoge od njih motivišu rasistička pitanja. To ne znači da oni na ljevici kojima je stalo do jednakosti treba da se bacaju u odbranu politika koje učvršćuju klasne privilegije.
Kontroverza sa Klodin Gej pokazuje kako se političko rasuđivanje danas odviše često zasniva na identitetu glasnika, umјesto na samoj poruci. To neizbјežno deformiše vriјednosti i politike kojima radikali teže. Našu politiku ne treba da definiše puka želja za obračunom sa desnicom, već strategije i norme neophodne za izgradnju progresivnijeg, ravnopravnijeg sviјeta – sviјeta za koji ima nade.
The Guardian, prevela Milica Jovanović
peščanik.net
(Autor јe pisac i predavač)
